"Humano srce Šapca", prihvatilište i lek za dušu

Slobodanka Mijailović se zbog životnih nedaća sa četvoromesecnom bebom i 2,5 godišnjim sinom, našla na ulici, zbog čega je zbrinuta u prihvatilištu "Humanog srca". Odrasla je u hraniteljskoj prodici. Kaže da ne zna svoje poreklo i da joj pomoć humanitarke Ružice Popović mnogo znači.

"Dok ima ko o nama da brine, tj tetka Ruža, dobro je i što se tiče garderobe, i hrane i sva primanja nam je sredila da imam za decu - sve nam je obezbeđeno. Samo sada o njima da brinem, da ih hranim, kupam, presvlačim, to mi je jedina obaveza", priča Slobodanka Mijailović, korisnik prihvatilišta.

Toplinu doma u ovom prihvatnom centru pronašlo je ukupno 11 ljudi. Uglavnom se ovde zadržavaju duže, jer su sami ili su zanemareni od porodice.

Zoran Lukić korisnik prihvatilišta kaže da mu pomoć Fonda znači mnogo, jer nema ništa svoje, gde bi mogao da ode.

"Ovde sam dospeo iz šabačke bolnice, pošto nisam imao gde da odem", rekao je Lukić.

Prihvatilište "Humanog srca Šapca" smešteno je u bivšoj Upravnoj zgradi komapanije "Zorka". Deset kancelarija preuređeno je u udobne sobe, kuhinje i kupatila a korisnici osim smeštaja, ovde imaju odeću i hranu.

Ružica Popović, predsednica Fonda "Humano srce Šapca" kaže da je za nju svaka ljudska patnja kamen u grudima koga mora da se oslobodi.

"Radeći ovaj posao često sam se susretala sa ljudima koji zbog životnih okolnosti nemaju gde i razmišljala sam na koji način da rešavam njihove probleme. Naravno, zahvaljujući srećnim okolnostima, sin mi je dodelio ovu zgradu koju je kupio, koja mu nije bila potrebna i koju smo priveli nameni i opredelili za ljude koji nemaju gde", rekla je Popovićeva.

Iz fonda "Humano srce Šapca", u poslednjih osam godina ozidano je, renovirano i kupljeno više od stotinu kuća za siromašne. Svakoga dana nekome šalju pakete sa hranom, plaćaju stipendije deci, račune i lekove, što zahteva veliki rad, posvećenost i brigu o čoveku.