Badnje veče u Srbiji, zapaljen badnjak ispred Hrama Svetog Save

Patrijarh srpski Irinej predvodio je večeras tradicionalno osveštavanje i paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save, kao i liturgiju u kripti Hrama.

Patrijarh je okupljenjima poručio da se polaže sveto drvo koje je nagoveštavalo onoga koji će doći – Spasitelja.

"Paljenje badnjaka je drevni običaj uoči Božića, najvećeg praznika", rekao je patrijarh okupljenima čestitajući im Badnji dan i Božić.

Naveo je da smo, kao narod, kroz paljenje badnjaka čuvali veru.

Taj običaj koji smo primili od naših predaka i ostavljamo onima koji dolaze, objasnio je patrijarh.

"Nalažemo čvrsto i jako drvo koje razvija veliku toplotu, a sve to je Božji, simbol osvetljenja i zagrevanja duhom svetim. Na ovaj način izražavamo našu veru i predanje koje je nasleđeno", rekao je patrijarh.

Osveštavanjem i paljenjem badnjaka Badnji dan obeležile su i beogradske opštine Vračar, Zvezdara, a paljenje badnjaka organizovano je i na Kalemegdanu ispred Crkve Ružica...

Nekoliko hiljada vernika Jagodine i okolnih sela, po veoma hladnom vremenu, prisustvovalo je večeras liturgijama u Sabornoj crkvi "Svetih apostola Petra i Pavla", "Svetog arhangela Mihajla" i "Svete Petke Paraskeve" u ovom gradu i ceremoniji paljenja badnjaka u portama ovih crkava.

Božić, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Pripreme za njega počinju 40 dana pre 7. januara, božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. Na ovaj praznik, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Badnji dan je poslednji dan posta. Tada se priprema posna večera, za kojom se okuplja cela porodica. Kod Srba Badnji dan prate mnogi simbolični običaji: seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha. Posebna radost za decu je "pijukanje", u kome ih predvodi domaćica. Deca tada u krug obilaze prostoriju u kojoj se postavlja posna večera.

Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se na Badnje veče obeduje u svečanom miru, jer se veruje da se tada živima pridružuju i njihovi preminuli preci.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.

Uz drvo se daruje i žito, da bi naredna godina bila plodna.

Božić po julijanskom kalendaru, pored Srpske crkve slave i Ruska i Jermenska, jedan deo Koptske crkve, a praznuje se i na Svetoj Gori.