Vidljive i nevidljive barijere, svakodnevica osoba sa invaliditetom

Njenu dijagnozu lekari su proglasili jedinstvenom na svetu. Marina Blažić kaže da je žrtva doktora koji je nestručno vodio trudnoću njene majke i nakon porođaja nestao. Problemi u gotovo svakom delu tela nisu je sprečili da igra folklor, latino ples, hip hop i osvaja medalje. Iza nje je preko 2.000 bolničkih dana, a ispred jedna želja.

"Ne treba meni ništa, nego samo da smo živi i zdravi. 2012. sam osvojila drugo mesto na svetskom prvenstvu za hip hop na svetu u Bohumu, tada je bilo prvo takmičenje za osobe sa invaliditetom. U gradu ili na nekom događaju normalno da ima znatiželjnih pogleda ili podsmevanja, ali ja se ne obazirem na to", kaže Marina.

Nažalost, nadležni se ne obaziru dovoljno na probleme osoba sa invaliditetom, posebno u obrazovanju, kaže Ana Jovčić, studentkinja druge godine srpske književnosti. Uprkos oštećenom vidu i neprilagođenoj fakultetskoj literaturi, njena prosečna ocena je 9.

"Ja sam imala tu sreću da nailazim na kvalitetne i prijateljski nastrojene ljudi koji su bili spremni da mi iščitaju i po čitavo gradivo, trebalo bi da imam dostupnu literaturu pomoću koje ću samostalno moći da učim kao i svako drugi ko nema problem koji ja imam", rekla je Ana.

Dve devojčice i supružnici, porodica Hadžić, žive u tišini. Sa onima koji ne znaju znakovni jezik otežano se sporazumevaju. U javnim ustanovama, poput zdravstvenih, uglavnom su prinuđeni na pisanu komunikaciju.

"Bila sam i dala zahtev za dečiji dodatak, ali su me odbili zato što muž i ja radimo i imamo primanja. Muž i ja zajedno zarađujemo otprilike 50.000 dinara", kaže Zuhra Hadžić.

Roditeljima dece sa invaliditetom, posebno samohranim, značili bi servisi podrške sa različitim stručnjacima, kaže jedna od njih. Da budu vidljiviji u društvu bori se kroz udruženje čiji je osnivač.

"Šta nama vredi zakon ako mi njega ne razumemo, ako ne možemo da dođemo do njega, ako je majka sama sa detetom i ne može da ostvari ni tuđu negu ni pomoć, nema ko da čuva dete dok se bori za neka prava, osnažimo porodicu, pa ćemo osnažiti društvo", kaže Nadica Blažić iz Udruženja "Plava školjka".

Od osoba sa invaliditetom društvo neretko okreće glavu na drugu stranu. Poslodavci im najčešće zatvaraju vrata zbog predrasuda. A diskriminaciju trpe i u javnim ustanovama, koje su im često nepristupačne.