Ko je kriv za decenijsko propadanje državne i društvene imovine?

Zgrada "Jugoeksporta", zaštićena kao spomenik kulture, prodata je iz 19. pokušaja. Poverioci i stečajni upravnici deceniju i po nisu odustajali od prvobitne procene da objekat od 5. 500 kvadratnih metara, na pet spratova, sa podrumom i garažom, vredi 48,5 miliona evra. Ta cena bila je aktuelna sve do 2015. godine, a zgrada je, na licitacijama, mogla da se kupi za upola cene, ali nije bilo nijednog zainteresovanog, sve do juče.

"Razlozi za te neuspehe mogli bi da budu višestruki – da li je to bila nezainteresovanost kupaca za nerezidencijalne objekte ili je bila u pitanju visoka cena", kaže Jelena Belosavić Sekulovski, poverenik Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. 

Procenitelji smatraju da je prodaja zgrade trebalo drugačije da se oglašava.

"Da li marketing jednog velikog komercijalnog objekta u centru grada može da se obavi na taj način što će se objaviti jednom ili dvokratno u nekim dnevnim novinama na trećini strane. Ako pogledate sada kako posluju kod nas agencije za nekretnine. One čak i stanove objavljuju na srpskom i engleskom jeziku sa prelepim slikama, a to se šalje i na portale i dostupno je i strancima", kaže Danijela Ilić iz Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije.

U Mreži za restituciju tvrde da je zgrada "Jugoeksporta" 10 godina propadala i bila kancelarija tek dvojice stečajnih upravnika. I to, kažu, nije usamljen slučaj.

"Kada ne vodite niz godina računa i kada se premanjoj ponašate kao prema Alajbegovoj slami i kada ste neodgovorni prema društvenoj i državnoj svojini i kada je dovedete do devastacije kao što imate primer zgrade Beobanke. To se ne može opravdati drastičnim umanjenjem vrednosti nego ranije, a posebno cene poput zgrade 'Jugoeksporta' gde je faktor cene lokacija", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Ekspert za ulaganja u nekretnine Simo Stokić smatra da nadležni organi moraju pod hitno da provere tu licitaciju i celu proceduru prodaje tog objekta. Treba i da se utvrdi zašto isti objekat nije rentiran za poslednjih 10 godina, jer bi poverioci mogli da s e namire od silne zakupnine", napominje Stokić.

Iz privrednog suda dobili smo pismeni odgovor. Odbor poverilaca uputio je, kažu, prigovor na prodaju, tvrdeći da je cena mala, kao i da nisu usklađene uknjižena i realna kvadratura. Međutim, to ne odlaže prodaju, a o prigovoru odlučuje stečajni sudija.