Pregled štampe (28. 10. 2009.)

Ekskluzivno otkrivamo... Policija istražuje: Podmetnut požar u bolnici?!

Beogradska policija proverava sumnje da je veliki požar u KBC „Dr Dragiša Mišović", u kome je u noći između subote i nedelje izgoreo renovirani četvrti sprat ove bolnice, podmetnut, potvrđeno je juče Pressu! Policija je, kako saznajemo, već utvrdila da su uzrok požara „neispravne instalacije", ali je naložila dodatna veštačenja. Upravo ta „dodatna veštačenja" treba da utvrde da li je požar podmetnut i da li on ima veze sa nedavnim hapšenjem bivših direktora beogradskih bolnica!

Sagovornik Presa iz vrha beogradske policije kaže da pripadnici Petog odeljenja UKP-a, koji vode istragu u ovom požaru, pažljivo proveravaju dokumentaciju o renoviranju četvrtog sprata ove bolnice, koji je potpuno izgoreo.

- U najmanju ruku je čudno da je požar u „Mišoviću" izbio samo dva dana pošto su prošlog četvrtka zbog nenamenskog trošenja novca za renoviranje bolnica uhapšeni bivši direktori KBC Bežanijska kosa, Zvezdara, bolnice „Sveti Sava" i Doma zdravlja Palilula. I kako to da požar izbije baš na tom, sređenom spratu, na kome nije bilo ni ljudi ni opreme?! Ima tu osnova za veliku sumnju i zato mi sada proveravamo kako je rađena ta rekonstrukcija bolnice, po kojim cenama, da li su i ovde naduvavane fakture, kao i u bolnicama čiji su direktori uhapšeni... - otkriva sagovornik Pressa iz istrage. On ne isključuje mogućnost da je možda „nekome palo na pamet" da posle hapšenja lekara požarom prikrije eventualne nepravilnosti i kod rekonstrukcije ove bolnice.

- Proverava se kako su uvođene instalacije, gleda se svako parče izgorelog sprata kako bismo utvrdili da li je neko „naduvavao fakture", odnosno kupovao jeftiniji materijal za gradnju, a u papirima knjižio višestruko veće cene. Sve će biti provereno jer sa ovakvim stvarima nema šale, ovde je mnogo nemoćnih ljudi moglo da izgori... - navodi sagovornik Pressa.

Izvori Presa podsećaju na to da je ministar Ivica Dačić rekao da je šest minuta posle prijave da je izbio požar policiji neko javio da je u „Dragiši Mišoviću" postavljena bomba. Takođe, osoblje bolnice je inspektorima ispričalo da je „vatra buknula odjednom", da je izgledalo kao da se „čitav krov zapalio u istom trenutku".

Međutim, direktor KBC Radisav Šćepanović na saznanja Presa odgovora - ćutanjem!

- Ćutim, apsolutno ćutim! - rekao je Šćepanović, i dodao da je na nadležnim organima da istraže i šta je dovelo do požara i da li je tokom rekonstrukcije četvrtog sprata bilo nepravilnosti.

- Da li je bilo naduvavanja faktura i da li ovaj požar ima bilo kakve veze sa nedavnim hapšenjem lekara, sve će to da istraže nadležni, to je priča o kojoj ne razmišljam. Ja mislim na vatrogasce koji su uleteli u vatru, koji su rizikovali glavu spasavajući pacijente... - kaže Šćepanović za Pres.

Ni bivši direktor KBC „Dr Dragiša Mišović", sada direktor Kliničkog centra Srbije Đorđe Bajec nije želeo da komentariše saznanja Pressa.

- Nemam komentar! Jedino što mogu da vam kažem jeste da je tender za rekonstrukciju dela ove bolnice bio u potpunosti ispravan, da se niko nije žalio i da je posao dobio najbolji ponuđač. Nije bilo nikakvog naduvavanja niti izduvavanja faktura - kaže Bajec za Pres.

Podsetimo, potvrđeno da je posao uvođenja elektroinstalacija u ovoj bolnici dobila firma „Beta inženjering".

Rekonstrukcija četvrtog sprata, koji je potpuno izgoreo, rađena je nekoliko godina i tamo je trebalo da budu luksuzni apartmani za bolesnike. Zgrada bolnice „Dr Dragiša Mišović", u kome su izgoreli krov i četvrti sprat, osigurana je kod „Dunav osiguranja" na 150 miliona dinara. Tačan iznos koji će bolnica dobiti od osiguranja znaće se tek kada policija završi uviđaj i utvrdi razloge požara.

Joca Amsterdam napustio suđenje, a jedva čeka drugo

Sudsko veće Okružnog suda u Beogradu, kojem predsedava Mirjana Popović, ispitalo je juče, putem video-linka Zorana Đorđevića, ključnog svedoka u postupku protiv Sretena Jočića poznatijeg kao Joca Amsterdam optuženog da je Bojana Milosavljevića i Miodraga Prodanovića podstrekao na ubistvo Gorana Marjanovića. Odlukom veća, Đorđević je saslušan „iza zatvorenih vrata".

Pre početka ispitivanja svedoka, okrivljeni je zatražio izuzeće predsednika veća i postupajućeg zamenika okružnog javnog tužioca što je sud odbacio. Posle ovakve odluke suda, okrivljeni Jocić je na sopstveni zahtev napustio sudnicu.

Budući da je Jocić na prekjučerašnjem glavnom pretresu otkazao punomoćje dosadašnjem advokatu Zdenku Tomanoviću, saslušanju Đorđevića prisustvovao je njegov advokat koga je sud angažovao po službenoj dužnosti.

- S obzirom na to da je reč o istražnoj radnji, prisustvo okrivljenog, kao i njegovog branioca nije obavezno - rekla je Ivana Ramić, portparol Okružnog suda.

Saslušanje Đorđevića do sada je predlagala i odbrana i tužilaštvo.

Đorđević, koji je 1995. godine u vreme ubistva Marjanovića, bio Jocićev telohranitelj u nekoliko navrata do sada optuživao je bivšeg šefa da je Bojana Milosavljevića i Miodraga Prodanovića podstrekao na pomenutu likvidaciju. Na osnovu njegovog iskaza, Milosavljević i Prodanović osuđeni su na 15 godina zatvora.

Samo nekoliko meseci pošto je Jocić pušten iz pritvora (maj 2006. godine) Đorđević je, prema nezvaničnim informacijama, napustio Srbiju. Iako ključni svedok, on nije saslušan u istrazi protiv Joce Amsterdama.

Posle upućivanja poziva za saslušanje u svojstvu svedoka, Okružni sud u Beogradu obavešten je tada da je Đorđević „nedostupan istražnim organima". Potražno odeljenje MUP-a Srbije, naime, obavestilo je sud da se „Đorđević više ne nalazi na adresi navedenoj u spisima predmeta".

U međuvremenu optužnica protiv Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, koja ga tereti za ubistvo novinara i vlasnika hrvatskog „Nacionala" Iva Pukanića i njegovog saradnika Nika Franića stigla je u Specijalni sud. Danas bi trebalo da bude određen predsednik veća koji će voditi ovaj predmet, a zatim će optužnica biti dostavljena optuženima i braniocima.

Šest deonica za Ruse

Krajem nedelje, posle pregovora u Moskvi, biće poznati detalji i uslovi ruskog kredita Srbiji vrednog milijardu dolara - kaže za „Novosti" Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija i šef Radne grupe za pomenute pregovore. - Ukoliko se odmah ne usaglase stavovi, zakazaćemo nastavak pregovora, a sve u želji da postignemo što bolje uslove kreditiranja.

„Ruska milijarda", od čega će 800 miliona dolara biti usmereno na investicione projekte, a 200 miliona dolara za potporu budžetu, biće realizovana preko Banke za razvoj i spoljno trgovinsku delatnost (Vnež Ekonom Bank), kao državni kredit.

Naša delegacija odlazi u Moskvu sa konkretnim predlozima infrastrukturnih projekata
koje bi Rusi kreditirali. To su: železnička stanica Prokop u Beogradu, elektrifikacija pruge Niš - Dimitrovgrad, pruga Valjevo - Loznica, obilaznica oko Beograda, autoput Beograd - Čačak i autoput Novi Sad - Horgoš.

- Srbija očekuje da uslovi budu uporedivi sa pozajmicama koje smo, za slične namene, dobili od međunarodnih finansijskih institucija, ali i bilateralno od Kine - kaže Ćirović, i podseća da je u slučaju nedavno potpisanog kineskog kredita dogovorena fiksna kamatna stopa od tri odsto, rok otplate 15 godina, uz grejs period od tri godine.

Ćirović demantuje da su ruski partneri uslovljavali povoljne kredite Srbiji angažovanjem svoje građevinske operative.

- Zasad nam Rusi tu opciju nisu pominjali - navodi Ćirović. - Ukoliko se to, u pregovorima, iskristališe kao njihov stav, mi ga nećemo odbaciti, ali ćemo svakako, po tom osnovu, imati niže kamatne stope. S druge strane, Ruska Federacije ima izuzetno kvalitetne kompanije koje se bave građevinskom operativom.

- Kada pregovori budu završeni, radna grupa dostaviće Vladi svoju preporuku, na osnovu koje će se ona odlučiti hoće li ili ne prihvatiti uslove - zaključuje Ćirović.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović sazvala je treću sednicu redovnog jesenjeg zasedanja Parlamenta za 30. oktobar. Na njoj su samo tri tačke dnevnog reda. Pre svega, tu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (projekat Koridor 10) između Srbije i EBRD. Poslanici će razmatrati i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o ekonomskoj saradnji u oblasti infrastrukture Srbije i Kine.

Bogatašima veći porez na imovinu

Od januara iduće godine cela Srbija plaćaće porez na imovinu jer će svi vlasnici biti u evidenciji. I kako je oduvek trebalo da bude, oni koji imaju vile, plaćaće najviše. Država neće praštati do 70 odsto vrednosti nekretnine, kako je to trenutno, pa su mnogi koji imaju basnoslovno bogatstvo plaćali više nego smešan porez.

Kako saznaje „Blic" u radnoj grupi koja priprema izmene zakona, novine će zaboleti pre svega one koji imaju nekretnine i zemljište velike vrednosti, mada i mnoge druge, s obzirom na to da skoro pola Srbije ovaj porez ne plaća. Svi ostali dobijali su u odnosu na evropski prosek i način računanja ovog nameta, „smešna" rešenja za plaćanje s obzirom da je na primer, kvadrat stana po kome se obračunavala poreska osnovica u centralnoj beogradskoj opštini Vračar računat na oko 80.000 dinara. U „realnom životu", on se prodaje i po 2.500 evra.

- Do sada je podnošenje poreske prijave bilo dobrovoljno, a oni koji je nisu dostavljali nisu ni snosili sankcije. Uz to, često bi bila prijavljena kuća od 100 kvadrata, a u međuvremenu podignuta još tri sprata koja nisu prijavljena. Svi će biti popisani, a ko to ne učini Poreska uprava će dobiti ovlašćenja da sama odredi poresku osnovicu - kaže „Blicov" izvor iz Radne grupe.