Ko sve ima pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć?

U zakazano vreme, uz veliki napor penzionerka kojoj je pre godinu dana zbog posledica dijabetesa amputirana noga stigla je na kontrolni pregled. Očekuje da će sada dobiti trajno rešenje.

"Pregled je završen i za petnaest dana već je novac stigao", kaže Ljiljana Miodragović.

U Ljiljaninom slučaju iznos naknade, koja je u proseku oko 15.500 dinara, isti je kao i njena penzija. Iako materijalni položaj nema nikakav uticaj na to hoće li nekom isplata biti odobrena, penzioneri često baš to stavljaju na prvo mesto.

"Zato što imam mnogo malu penziju, a drugo – veliko oštećenje sluha od 98,7 odsto", kaže Radmila Rosić.

Bez dileme pravo na naknadu zakon daje slepim, dementnim, nepokretnim osobama i onima koji tri puta nedeljno odlaze na dijalizu. Čak i oni s amputiranim delovima tela, ako koriste protezu, gube pravo na naknadu. Lekari veštaci ne kriju kada je odluku najteže doneti.

"Na prvom mestu su psihijatrijska oboljenja i taj stepen oštećenja koji treba da se utvrdi na osnovu pregleda u stvari, i na osnovu dokumentacije", kaže Radojka Veselinović, lekar internista Fonda PIO.

Iako je u prošloj godini u odnosu na 2007. broj onih koji traže naknadu bio veći za trećinu, zbog pooštravanja kriterijuma za 10 odsto pao je broj odobrenih zahteva, tako da naknadu i dalje koristi oko 75.000 penzionera.

"Od ukupnog broja naših osiguranika koji ostvare pravo na novčani dodatak za tuđu negu i pomoć oko 20 procenata, šaljemo na kontrolni pregled za godinu dana", kaže Dika Kajević, direktor Sektora za medicinsko veštačenje Fonda PIO.

Uz strožu kontrolu, još nepotpuni podaci ukazuju na to da se u ovoj godini tendencija menja. Naknadu je tražilo oko 36.000 penzionera, znatno manje nego prošle godine, a u isto vreme raste i procenat pozitivnih rešenja, tako da je za oko 40 odsto onih koji su tražili naknada odobrena.