Posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića preneti u Aleju velikana

Na parceli 777 na Novom groblju u Beogradu, Dimitrije Tucović sada leži među najvećim srpskim velikanima – pored Petra Kočića, serdara Janka Vukotića, pored pobednika sa Kajmakčalana, generala Miloša Vasića.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da neko mesto u Aleji velikana zasluži svojim životom, neko svojom smrću, a Dimitrije Tucović je svoje mesto zaslužio i jednim i drugim.

"Brilijantan, hrabar, stvoren na ponos svojoj kući i narodu, stigao da iza sebe ostavi predubok trag, koji možemo dugo da pratimo", rekao je Vulin, koji je predvodio državnu ceremoniju prenošenja posmrtnih ostataka Dimitija Tucovića.

Tucović je, smatra Vulin, bio ispred svog vremena, ispred svakog vremena, a 102 godine su prošle od njegove smrti i to vreme nije dovoljno da "Srbija prestane da sanja o tome da bude jedinstvena i sigurna, da pomiri svoje sinove i mrtve i žive, 102 godine nisu dovoljne da Srbija prestane da se nada da će sabrati i sakupiti svaku zaboravljenu kost, svako ime, da će se setiti onog koga je istorija zaboravila".

"Umorna je Srbija od razdora, lutanja, pokušaja da se svidi po svaku cenu onima koji ne žele da joj se svide, od prepisivanja tuđih zakona, od prihvatanja tuđeg života, umorna je od velikih saveznika, koji su uz nju samo kada njena mladost treba da nahrani topove i očisti minska polja, a kada dođu vremena mira, onda od nje okrenu glavu i veliki stanu da se dogovaraju da dele vodu, vazduh", rekao je Vulin.

Umorna je Srbija, kaže ministar, od dalekih svetskih oluja, koje niti razume niti može da prihvati kao svoje, od toga da stalno okajava tuđe grehove i da se stalno izvinjava za tuđu nepravdu, umorna je od toga da ostane nešto drugo, umorna od želje da se svidi onima kojima se nikako ne dopada.

"Umorna je od lutanja, nesloge, i zato, u nesigurnim i teškim vremenima, Srbijo, uradi što su te preci učili, vrati se sebi, na jedino sigurno mesto, gde nema izdaje, zločina. Vrati se sebi, u temelje postojanja, državnosti, temelje svojih vrednosti. Vrati se i ti svom, Dimitrije Tucoviću", rekao je Vulin.

Vesić: Tucoviću mesto u Aleji velikana

Gradski menadžer Goran Vesić istakao je da je, na današnji dan, pre 102 godine, velikom pobedom srpske vojske završena Kolubarska bitka i da je u toj velikoj pobedi život dao poručnik Dimitrije Tucović – kao neko ko je smatrao, iako sam protiv rata, da je njegova obaveza da brani svoju otadžbinu.

"Prošle su 102 godne dok Dimitrije Tucović nije sahranjen u Aleji velikana, među najvećim srpskim velikanima, tamo gde mu je mesto. Te 102 godine i ta lutanja Dimitrija Tucovića, odnosno naša lutanja, najbolje pokazuju u kakvom je stanju bilo naše društvo i naša država. Trebalo je toliko da Dimitriju Tucoviću odamo dostojno priznanje za ono što je uradio za našu zemlju i naše društvo", rekao je Vesić.

Za te 102 godine, kaže gradski menadžer, njegov grad Beograd četiri puta je razaran i to takođe govori o tome šta smo sve kao društvo prošli.

"Posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića sada su sahranjeni među najvećim srpskim velikanima, pored Petra Kočića, Serdara Janka Vukotića, pored đenerala Miloša Vasića, pobednika sa Kajmakčalana. Njemu je tu mesto", rekao je Vesić.

Predsednik Udruženja Užičana u Beogradu i potomak Dimitrija Tucovića Miloš Tucović rekao je da je njegov predak težak i dug put prošao do Aleje velikana, da bi se ispravila nepravda i on bio gde zaslužuje.

"Naš poručnik Dimitrije Tucović, komandir 1. voda, 1. čete 4. bataljona 1. puka Kneza Miloša Velikog Moravske divizije, njegova istorija samo u jednom delu ima šest tomova. Počev od kote 239 na Vračem Brdu 1914, selo Šušnjar 1914, vojno groblje u Lazarevcu 1915, kripta Crkve Svetog Dimitrija 1938, Trg Slavija 1949. i napokon, Aleja velikana 2016", rekao je Tucović.

Organizator državne ceremonije prenosa posmrtnih ostataka Dimitrija Tucovića je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, u saradnji sa gradom Beogradom i Udruženjem Užičana u Beogradu.

Dimitrije Tucović je rođen u selu Gostilje 13. maja 1881. godine, a poginuo je 20. novembra 1914. godine, kao komandir Moravske divizije u borbi protiv austrougarske vojske u Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu, na zapadnom delu Vrače Brda, u predelu sela Ćelije na desnoj obali reke Kolubare u okolini Lajkovca.