Šta je postistina i šta je razlikuje od laži?

Postistina je nova reč godine po Oksfordskom rečniku. Ko je proizvodi, ko plasira i kako smo stigli do toga da činjenice nisu argumenti?

Voditeljka u jednoj emisiji upitala je zagovornika Bregzita Najdžel Faraža da li je rekao da ako Bregzit uspe, više neće Uniji uplaćivati 350 miliona funti i da li može to da garantuje.

Faraž je odgovorio da ne može da garantuje i da je to bila greška.

"Samo trenutak, to je vodilo vašu kampanju?", upitala je voditeljka, na šta je on odgovorio da je pogrešio.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp kaže da prvo što će promeniti – ukinuće "Obamaker", ali će zadržati neke delove zakona.

Istina, očigledno, više nije u modi. Sada je to postistina, koju Oksfordski rečnik definiše kao stanje u društvu u kome javno mnjenje ne oblikuju činjenice, već emocije i lična uverenja ljudi. Javne laži nisu ništa novo – kaže novinar Teofil Pančić, ali postistina nije samo laganje, već i bezobzirno ignorisanje istine.

"Bitno je samo to šta se publici dopada kao moguća ideja. Ono što ide niz dlaku emocijama, odnosno predrasudama publike, vi na tome jašete. Umesto dosadnih podataka, dosadnih istina i dosadnih činjenica, nude nešto što je u najboljem slučaju poluistina, ali zvuči dobro nekome ko to čuje", kaže Pančić.

Oni koji dobro slušaju i mere istinitost javno izgovorenog kažu da statistika nije dobra.

Podaci američkog Istinomera pokazuju da je 70 odsto izjava u kampanji Donalda Trampa bilo neistinito. Za Srbiju nema konkretnih podataka, ali je tendencija jasna.

"U eri postistine Srbija živi godinama. Vrlo često naši političari ne koriste činjenice, argumente u svojim izjavama, raspravama, bilo da je reč o parlamentu ili javnom govoru ili konferenciji za štampu. Danas je situacija takva da su oni koji konzumiraju medije dezinformisani, a oni koji ne čitaju novine neinformisani. Zbog toga je užasno velika odgovornost i na medijima i na građanima", kaže novinarka Istinomera Vesna Radojević.

Ali građani su saučesnici u začaranom krugu postistine. Jer čoveku je lakše da živi u iluziji i čuje ono što mu prija, nego da se suoči sa neprijatnim činjenicama, kažu psiholozi. 

"Istina budi emocije koje nisu prijatne, ako vi kažete da nam preti katastrofa, da će biti gore, da će biti inflacija, da će sutra biti cunami ili već nestašica vode, to ljudi ne vole da čuju, iako bi bilo dobro da čuju i da se pripreme za neke nesreće koje ih čekaju. A samim tim što ne vole da čuju, oni će to pretvoriti kao da je to nevažno", kaže psiholog Žarko Trebješanin.

Kako onda pobeći od postistine? U doba interneta i neograničene količine neistinitih informacija teško, kažu poznavaoci. Ali može se pokušati malim korakom – uključiti mozak.

broj komentara 0 pošalji komentar