Hakeri prete, velike štete od internet prevara

Najveća prevara koju je pretrpelo jedno domaće preduzeće iznosi pola miliona evra, a izvršena je tako što su internet kriminalci - tzv. hakeri, presreli poslovni mejl i, lažno se predstavljajući, firmi naložili da se novac za poručenu robu uplati na drugi račun. Problem je to što takve prevare oštećeni kasno primete i prijave.

"Kada pitaju šta je sa našom robom, dobijaju odgovor - nije plaćena i kada platite dobićete robu, ali tu prođe dosta vremena i kada dođete do nekih tragova, mi smo sa Kineskom policijom imali saradnju, lice koje je podiglo novac je napustilo teritoriju Kine", kaže načelnik Odelenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije Saša Živanović.

Otvaranjem mejla lako dozvolite hakerima da vam instaliraju virus, a onda preko veb kamera dolaze do podataka o vašim bankovnim računima. Ne treba pristupati ni javnim besplatnim mrežama, jer lako možete otkriti lične podatke. Stručnjaci savetuju da najpre treba zaštititi podatke na ličnim uređajima: pametnom telefonu, tabletu, laptopu i kućnom računaru.

"Prvo ih morate šifrovati. Prvi način je da ih šifrujete protiv hakera, virusa i drugih napada. Šifrovanje je najprisutniji način zaštite, a ne treba nikome otkrivati svoje podatke niti ih postavljati na društvene mreže", kaže stručnjak za internet bezbednost Denis Makrušin.

Sigurnosni softveri moraju da imaju više nivoa zaštite, a ne smeju da usporavaju rad uređaja. Uprkos globalnom porastu internet napada na firme i pojedince, najviše u regionu koristimo nepouzdane besplatne softvere.

"Besplatni vam mogu nuditi sigurnost u jednom segmentu, međutim sve one druge stvari: od toga da vas odbrane od napada da neko ne uđe u vašu mrežu, do toga da vam ne preuzme kontrolu nad veb kamerom, sve te segmente pokrivaju kvalitetni platni softveri", navodi direktor "Kasperski Lab" za Jugoistočnu Evropu Dragan Marković.

Poslednje dve godine 2.500 dece u Srbiji bilo je žrtva neke vrste zlostavljanja na internetu. Iz republičkog budžeta izdvojeno je 15 miliona dinara za pozivni centar koji će primati prijave o uznemiravanju i zlostavljanju dece preko interneta. Posle prijave telefonom, mejlom ili preko društvenih mreža, po potrebi, reagovaće nadležna ministarstva.