Komentar je uspešno poslat.

Komentar će biti vidljiv nakon provere moderatora.

Vodenica sve manje, brašno ispod kamena sve traženije

Pre dva veka u Srbiji je radilo sedam i po hiljada vodenica. Danas se retka sela mogu pohvaliti očuvanim objektima koji su othranili generacije. Vodenice su uglavnom zapuštene zbog nerešenih imovinskih pitanja ili nezainteresovanosti vlasnika da ih obnove. To nije slučaj u kolubarskom kraju gde još uvek opstaje tradicija prirodnog mlevenja brašna.

Sto godina posle čuvene Kolubarske bitke, u Lajkovcu bitku vode električni mlin i vodenica. Meštani, ali i gosti iz daleka - na strani prirode.

"Kupio sam od belog kukuruza brašno, projino brašno zato što sam siguran da je ovde ispod kamena i to je sasvim prirodno", kaže Milan Filipović.

Od rane zore ovde melju kukuruz, pšenica, heljda, i raž. Za posao vodeničara, tvrde iskusni majstori, nisu dovolji znanje i fizička snaga. Zanat treba voleti. 

Veroljub Bajić kaže da ne može svako da bude vodeničar. "Znači, mora da se zna šta melješ, da li sitnije ili krupnije brašno. Bilo je prilika kada nisam izlazio po 48 sati iz vodenice. Čim se probudim bicikom dolazim ovamo", rekao je Bajić.

Jolića vodenica jedna je od najvećih u Srbiji i radi na sedam kamenova. Predanja kažu da je izgrađena pre više od 300 godina, a meštani kažu da njeno čeketalo bez prekida radi već 150.

Nekada je na toku Kolubare bilo 27 vodenica, danas ih je četiri. Uzvodno odavde, pa preko lajkovačke pruge, na reci Toplici leži vodenica koju su od zaborava spasila dva kuma. Od 2010. melju sedam vrsta žitarica.

Vodeničar Milan Pavlović kaže da sve što se samelje u vodenici je integralno.

"To znači da se celo zrno melje bilo koje žitarice. Ulazi između dva kamena, izlazi sve. Ne vadi se klica, ne pere se, ne ljušti se, ne dolazi do gubljenja svih draži i kvaliteta zrna", objasnio je Pavlović.

Kako se ne bi izgubila tradicija, Turistička organizacija u Lajkovcu organizuje brojne manifestacije kojima promoviše vodenicu kao deo kulturnog nasleđa.

"Ništa se nije promenilo što se tiče same tehnologije mlevenja žita i praktično to je jedini industrijski objekat koji je čovek napravio, a da ekologiju nije narušio. Nije narušio ni reku, nije narušio ni svoje zdravlje, samim tim na način na koji proizvodi hranu", kaže Milutin Ranković iz Turističke organizacije u Lajkovcu.

Iako vodenice rade tokom cele godine, prava sezona počinje sada. Uz kiseli kupus i suvo meso, kažu vodeničari, najbolje ide domaća proja.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 03. dec 2016, 09:14)
anonymous [neregistrovani]

И кутурно добро и корист, и туризам, и образовање....ово је прича Србије

Аутентичне приче увек пријају... , посветимо пажњу правим стварима, које као да нестају, иду у заборав а не мора да буде тако....има наде ако ценимо своје и чувамо оно што је добро од заборава (без обзира што је од давнина) ...