Težak put do uvođenja romskog jezika u službenu upotrebu

Romi su, prema popisu iz 2011. godine, druga po broju manjinska zajednica u Srbiji, ali njihov jezik ni u jednoj lokalnoj samoupravi nije u službenoj upotrebi. Da bi to bila obaveza, moralo bi ih na teritoriji lokalne samouprave biti bar 15 odsto, ali Romi nigde ne dostižu taj procenat. Kancelarija za ljudska i manjinska prava najavljuje izmene zakona, kako bi se to pitanje rešilo na fleksibilniji način.

Da na tabli naziv škole piše i na romskom jeziku, još je san za nastavnika romskog jezika Avdilja Drmaka. Romima u Beočinu nedostaje šest odsto da bi uvođenje njihovog jezika u službenu upotrebu bila obaveza lokalne samouprave. Ipak, nekim Romima u Beočinu to i ne predstavlja veliki problem.

"Sad mi je svejedno da li će biti romski ili neki jezik službeni. Možemo da pričamo i na engleskom, samo da se bolje živi", naglašava vlasnik stovarišta Šaban Diljaj.

Realnost sa kojom se nastavnik Avdilj Drmaku svakodnevno suočava u učionici ipak govori drugačije. Romska deca, kaže, sve lošije znaju maternji jezik. Veruje da bi se taj trend prekinuo kada bi romski bio u službenoj upotrebi.

"Stvorili bismo i dramsku sekciju i folkolornu i sve, ali s tim dobijamo i uopšte kao obavezu od skupštine opštine da finansira to", ističe Drmaku.

Nacionalni savet Roma je do sada tražio da romski postane službeni jezik u Kostolcu, gde su 19,8 procenata stanovnika pripadnici te manjine. Dobili su negativan odgovor, uz obrazloženje da takvu odluku ne može da donese gradska opština, već samo Grad Požarevac, a na teritoriji grada ih nema potrebnih 15 odsto.

Isto pokušavaju u Vojvodini. Zatražili su pomoć pokrajinskog premijera.

"Hoće sam vojvođanski premijer da pokrene postupak da afirmativnim merama jednostavno uvede u određenim opštinama na teritoriji Vojvodine romski jezik kao službeni jezik, znajući stvarnu situaciju na terenu", tvrdi Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma.

S problemom uvođenja jezika u službenu upotrebu ne suočavaju se samo Romi.

"Predviđeno je da se budućim izmenama Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina to pitanje na jedan drugačiji, fleksibilniji način reguliše i da prosto uvaži ono što jesu realne potrebe ljudi koji žive na nekoj teritoriji", objašnjava Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Uvođenje jezika manjinske zajednice nije samo pitanje dobre volje gradova i opština, već i finansijskih mogućnosti. Potrebno je zaposliti ljude koji će voditi postupke na manjinskom jeziku i prevesti dokumenta, ali i napraviti nove table.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.