Starost u plasteniku i limenoj garaži

Ostala je bez supruga, pre rata. Deca su otišla tražeći posao, ali ne zarade ni za sebe. Jedan od sinova se posle rata razboleo i na lečenju je. Majka nema čime da pomogne ni njima, ni sebi. Godinama se premešta iz objekta u objekat. Trenutno – ima jedan izbor.

"Jedva sam se zadužila da uzmem garažu. Bila sam spavala u najlonu. Evo, sada već mesec i po dana živim u garaži, sredila sam je sama", priča Snežana.

Imala je stan. Priča da ga je na prevaru napustila. Iz opštine su joj plaćali kiriju u privatnom smeštaju. Zbog neredovnih isplata, morala je i taj objekat da napusti.

"Od prošle godine Kancelarija za zajednice nema subvencije. Budžet opštine je mnogo smanjen, tako da ni predsednik nije u mogućnosti da to isfinansira. Živimo u jednoj multietničkoj opštini, gde ja kao zamenik gradonačelnika nemam svoj budžet, da bi mogao da planiram i raspoređujem budžet kako bih bilo kome pomogao", ističe zamenik predsednika Opštine za zajednice Dragiša Savić.

Snežana je konkurisala i za stan, ali nije ispunjavala uslove. Kaže da je smrću supruga zbog tradicije na Kosovu, izgubila svako pravo na imovinu koja mu je pripadala. Jedino o čemu razmišlja je kako da prezimi.

"Kako mogu, tako ću i da živim tu. Ako mogu da preživim ovu zimu. Za leto dobro, ali za zimu...", kaže Snežana.

Sve je teško bez osnovnih uslova za svakodnevni život.

"Kada je toplo okupam se tu, u najlonu. Nemam gde. Sada sam našla korito, biće dobro", rekla je Snežana.

Pravoslavna crkva je na zahtev opštine posle izvesnog vremena pozitivno odgovorila da se na njenom imanju Snežani sagradi kuća.

Dok se neko ne javi za investiranje, Snežana je obezbedila nešto ogreva. Primanja su joj 12.000 mesečno. Jedan obrok dnevno dobija od Narodne kuhinje Eparhije raško-prizrenske.