Užičke drvene kuće, povratak zdravom životu

Pilanu je nasledio od oca, a Radisava Kostića će naslediti njegov sin. Drva je sve manje, pa su porodični posao prilagodili zahtevima tržišta, gde su drvene kuće sve traženije.

"Pa šta, kad mogu Amerikanci, mogu i Srbi, što da ne. Ljudi su videli da je u tome zdravlje i zdrav život. Sve više se okreću zdravoj gradnji", kaže Radisav Kostić, graditelj drvenih kuća. 

A povratak zdravom životu otvara i radna mesta. Radivoje Tošić je iz Mokre Gore u Gajeve došao privremeno, na tri meseca. Međutim, zbog posla se kod Kostića zadržao pet godina i sada živi u selu uspešnih poljoprivrednika i privrednika.

"I dosta ima privatnika koji rade ovako. Neko se bavi izradom kuća od trupaca, neko preradom drveta, neko je u pilani. Ima zarade i kad bi bilo više privatnika na selu, možda bi sela čak i oživela", kaže Radivoje Tošić, graditelj drvenih kuća.

Budućnost sela zavisi i od komšijske sloge, kakva vlada u gajevačkih 60 domaćinstava.

"Sve je se to ženilo i udalo u tome selu, pa je teško pronaći ko je kome šta. Sve je to neka svojta, familija. Možda je i to razlog što se mi ovako dobro slažemo i uklapamo", kaže Aleksa Kostić, žitelj Gajeva.

Srećko Milosavljević, žitelj Gajeva, kaže da je većina mladih koja je rođena u selu tu ostala da živi, niko nije napustio selo da bi otišao u grad.

Uz čist planinski vazduh i zdravu vodu, žitelji Gajeva smatraju da imaju čvrste adute da obrnu smer migracija.