Kako sa migrantima koji duže ostaju u Srbiji?

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da se ogromna većina migranata ponašala tako da zaslužuju naše poštovanje, ali i da je država Srbija imala čist obraz u toj situaciji, dok su predstavnici međunarodnih organizacija pohvalili kommpletan odnos Srbije u migrantskoj krizi.

Janković je naveo da će u narednom periodu, a s obzirom na duže zadržavanje izbeglica u Srbiji, vlada, kontrolni organi, međunarodne organizacije, NVO, morati još bolje da sarađuju, kako bi situaciju koja će tek da se razvije predupredili u smislu najlošijeg što može da se desi.

Kaže da je i dalje čvrsto uveren da ogromna većina izbeglica apsolutno sarađuje sa vlastima Srbije i ponaša se na izuzetno korektan i konstruktivan način prema Srbiji, koja je, smatra, takođe do sada imala čist obraz u odnosu na njih.

Kako bi se izbeglo da bilo kakvi incidenti poremete taj odnos, kaže zaštitnik građana, Srbija još jednom mora da ponudi jasne okvire, institucije, programe, rešenja i ne može se ostaviti svakom pojedincu na volju kako će u datim uslovima da se ponaša.

"Ima ih od profesora univerziteta, muzičara, umetnika, pa do ljudi sa mnogo nižim socijalnim statusom. Pravo je čudo što je ovih incidenata bilo tako malo i ti ljudi su zavredeli naše poštovanje zbog toga, ali istovremeno i državni organi Srbije koji se staraju da toga ne bude", smatra Janković.

Stalna koordinatorka UN Irena Vojačkova Solorano rekla je da se većina tih ljudi jeste prijavila i odlučila da bude deo sistema, te su na osnovu toga i prešli u centre kojima upravlja država.

"Takođe, bazirajući se na srpskom pravu i preuzetim međunarodnim obavezama, Srbija je dužna i mora pružiti humanitarnu pomoć mogućnost svima koji izraze nameru i žele da podnesu zahtev za azil u Srbiji", rekla je Solorano i dodala da se treba usredsrediti na mogućnost da se omogući da u azil dođu svi koji to žele i da se obezbedi humanitarna pomoć svima kojima je potrebna.

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji Hans Fridrih Šoder takođe je rekao da većina njih hoće i da je izrazila želju da uđe u sistem, te da je potrebno poverenje, informacije i da migrante treba uveriti da mogu da budu deo sistema, da neće biti proterani, da će imati pristup instituciji azila.

"Neki su rekli da će se, ukoliko uskratimo pomoć ljudima koji se nalaze na otvorenom, skloniti i otići u centre. Od kraja oktobra, prestala je da se pruža pomoć ljudima koji se nalaze na otvorenom. Kao što vidimo, oni su i dalje tu, nije ih to sprečilo", rekao je Šoder.

Dodao je i da je početkom meseca UNHCR ponudio pomoć vladi i državnim organima u savetovanju izbeglica i ljudi na otvorenom da ukoliko odu u centre, da neće biti zatvarani, proterani, da će dobiti sve usluge koje mogu da dobiju i ponudili su pomoć da se ljudi prevezu.

Okrugli sto organizovala je Kancelarija Zaštitnika građana u saradnji sa UN, u okviru projekta "Ljudska prava migranata i izbeglica: Srbija i balkanska ruta - Nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava i međunarodnopravne aktivnosti".