Mistične lepote Rtnja

U podnožju planine, do sredine šezdesetih dok je radio rudnik, živelo je oko 2.000 ljudi. Stariji pamte da je naselje bilo mondensko sa uređenim parkom, brojnim vilama, vitražnim rozarijumom i terasom za druženje gostiju.

"Toga danas više nema. Rtanj je ostao sa nekih 100-150 žitelja, uglavnom penzionera koji nemaju ni prodavnicu. Međutim, ovaj kraj ima neku perspektivu", ističe starosedelac Zoran Marković.

Rtanj danas pohode uglavnom planinari i avanturisti koji iz ovih krajeva ne odlaze bez meda i buketa rtanjskog čaja. Poslednjih godina tu su i naučnici koji ovu planinu na jugoistoku Srbije proučavaju kao mističnu, trostranu piramidu.

"Njegove istančane frekvenicije zabeležene na vrhu i u podnožju, magnetene anomalije koje postoje oko njega jesu neke karakteristike koje ga apsolutno izdavajaju od drugih planina", kaže Saša Nađfeji iz Centra za istraživanje i ekologiju "Duh Rtnja".

Od podnožja do vrha planinarima treba tri sata hoda. Cvijić je zabeležio da se sa Šiljka na 1.565 metara, pri vedrom vremenu, vidi ušće Save u Dunav.

Kroz objektiv, profesionalnom fotografu Zoranu Zetoviću iz Zaječara Rtanj je godinama inspiracija.

"Imam više od 500, 600 fotografija, i zimi i leti, ali posebno zimi kada je zalazak sunca iza njegovog vrha fenomenalan i kada se zraci sunca vide kao lepeza", kaže Zoran.

Smešten između Paraića i Zaječara, sa brojnim pećinama, nesvakidašnjim vatrenim loptama, endemičnim biljnim vrstama i banjama u podnožju, Rtanj je od Beograda i Sofije udaljen oko 200 kilometara, a od Niša dvostruko manje.

"Rtanj postaje ozbiljna razvojna šansa, tražena destinacija. Mnogi dolaze, interesuju se, pitaju i kupe ono što mogu da kupe i što je izvesno", kaže predsednik Opštine Boljevac Nebojša Marjanović.

Na proleće će tu nići novi hotel, vredan oko tri miliona evra. Ta investicija trebalo bi da oživi Rtanj jer se domaćini nadaju poseti domaćih ali i gostiju iz susedne Bugraske.