Može li obavezno osiguranje da bude rešenje za štetu od nepogoda

Prvu polisu "Evropa RE", koja pokriva isključivo štete od zemljotresa i poplava, kupila je porodica iz Obrenovca. Dve godine kasnije, samo nekoliko stotina građana ima takvo osiguranje, a interesovanje raste tek sa opasnošću od takvih događaja.

"Imali smo iskustvo da je u martu, kada su počele poplave, veliki broj ljudi bio zainteresovan, posebno u Obrenovcu, kada je u nekoliko dana zaključen veći broj polisa nego u celoj prethodnoj godini", navodi Lidija Vasić iz osiguranja "Energoprojekt garant".

Reč je o polisi iza koje stoji reosiguravajuća kuća osnovana novcem vlada zemalja Jugoistočne Evrope, a namenjena je prvenstveno građanstvu. Za sada je u Srbiji prodaje samo jedna osiguravajuća kuća. U proseku, za stan od 50 kvadrata moguće je obezbediti pokriće štete do 50.000 evra, uplatom od 50 evra godišnje.

Posle najvećih poplava u regionu, osiguranja su isplatila 100 miliona dolara odštete, što je svega četiri odsto ukupnih šteta. Međutim, u Srbiji je i taj procenat bio upola manji.

Da li bi obavezna polisa osiguranja imovine, uz nižu uplatu i manje pokriće, bila dobro rešenje? Ni osiguravajuće kuće nisu saglasne.

"Trenutno bi to moglo da se protumači kao indirektna taksacija stanovništva, te bi uvođenje obaveznosti osiguranja dovelo do nekih možda negativnih efekata", napominje Katarina Vučetić iz osiguranja "Milenijum".

"To bi moglo, ako je izvodljivo, da ima višestruko koristan značaj. S jedne strane, država bi značajno smanjila izdatke u slučaju elementarnih nepogoda, građani bi bili bolje zaštićeni i generalno bi omasovili osiguranje", ukazuje Ivan Grujić, predstavnik kompanije "DDOR Novi Sad".

Odnedavno ekspertkinja Ujedinjenih nacija na programu osiguranja od poplava, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da mora da se ide ka nekom vidu obaveznosti.

"Kod obaveznosti država mora da odigra ključnu ulogu i to je bitno za državu da rastereti budžet. Rešenje je veoma jednostavno – da se formira pul osiguravajućih kompanija, najjačih osiguravajućih kompanija koje imaju finansijske kapacitete da prihvate rizike katastrofalnih nepogoda", ističe prof. Jelena Kočović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema metodologiji vodećih reosiguravača, katastrofalnom prirodnom nepogodom smatra se ona u kojoj je poginulo najmanje 20 ili povređeno više od 50 ljudi. Zatim, ako bez krova nad glavom ostane 2.000 stanovnika, ili je ukupna šteta veća od 96 miliona dolara.

Broj takvih nepogoda u svetu raste tempom od šest odsto godišnje.