"Žrtve nasilja nisu broj, zaslužuju da ih se sećamo"

Peticiju su danas potpisali svi zaposleni u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, to je prva institucija koja se pridružila toj peticiji, a koju mogu da potpišu i građani.

Brankica Janković je istakla da se žene moraju zaštititi te da mora da postoji efikasan sistem zaštite, ali da treba raditi na prevenciji.

"Insistirali smo i ukazivali i kada su se dešavali pojedinačni slučajevi nasilja da je ono jedan od najvećih problema i da treba da bude prioritetet u rešavanju", rekla je Jankovićeva.

Istakla je da su najavljene mere Vlade jako dobre i da konačno mogu da daju rezultate.

Jankovićeva je naglasila i da se mora insistirati na individualnoj odgovornosti, jer će se situacija promeniti kada budemo znali ko je napravio propust u lancu odgovornosti.

"Sistem mora adekvatno da odgovori na potrebe žrtava nasilja u porodici, a mehanizmi zaštite moraju da funkcionišu efikasno i blagovremeno", rekla je Janković.

Kako je dodala, svesni smo da je nemoguće da se spreči svako ubistvo i da niko nije nerealan, ali da, ako se ubistvo dešava zbog propusta u sistemu zaštite, to država i društvo ne smeju da dozvole.

Peticiju su pokrenuli Autonomni ženski centar i Mreža žene protiv nasilja čija se predstavnica Aleksandra Nestorov zahvalila poverenici i zaposlenima na pruženoj podršci.

"Žene nisu brojevi i statistika i najmanje što možemo da uradimo je da ih se sećamo kad smo kao društvo propustili da im damo podršku i zaštitu na put izlaska iz nasilja", rekla je Nestorov.

Mihajlović: Ubijanje žena mora da prestane

Zorana Mihajlović je nakon potpisivanja peticije za proglašenje 18. maja Danom sećanja na ubijene žene žrtve nasilja, pozvala sve građane da se priključe.

"To je jedan od načina da pošaljemo poruku i apelujemo da mora da prestane ubijanje žena u porodičnom ili partnerskom nasilju", rekla je Mihajlovićeva novinarima, nakon što je sa saradnicima potpisala peticiju.

Kako je navela, u prethodnih 10 godina 326 žena, majki, sestri, prijateljica su ubijene u takvoj vrsti nasilja, a za samo 72 sata 2015. godine sedam žena je izgubilo žuivot.

"Kada jedna strada, problem je jer to nije samo gubitak života žene, to je gubitak za celu zajednicu", kaže Mihajlović.

Kao članica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Mijalovićeva navodi da je u prethodne dve godine napravljeno nekoliko iskoraka vezano za izradu Strategije borbe protiv nasilja i partnerstvo sa drugim organizacijama koje se bave tim pitanjima.

Navela je da treba svi da se potrudimo da živimo u boljem društvu i da zajedničkim radom to može da se postigne.

Odgovarajući na pitanje o pojedinim zamerkama na zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je upućen u parlament, a koje se odnose na to da nije predviđena individualna odgovornosti za državne službenike koji ne poštuju propise i pravila procedure kada im se žena obrati za pomoć.

Navodeći da Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nije bilo član radne grupe za izradu tog zakona, Mihajlovićeva kaže da je to telo u javnoj raspravi dalo određene stavove.

"Nadam se da će ministarka pravde Nela Kuburović s dužnom pažnjom to pogledati i možda kroz neke amnandmane to poboljšati", rekla je Mihajlovićeva i navela da svi moraju da reaguju na nasilje nad ženama, te da to nije pitanje samo državnih službenika.

Mihajlovićeva je navela da je Ženska parlamentarna mreža vrlo aktivna u parlamentu, te da je čine sve poslanice bez obzira na političku stranku kojoj pripadaju.

"Tu se više ne gleda iz koje ste političke partije, nego šta je interes i cilj određenog zakona i šta hoćete da uradite. Verujem da je kroz Žensku parlamentranu mrežu moguće učiniti boljim zakon koji se nalazi u proceduri", zaključila je Mihajlovićeva.