Da li krediti zaposlenima u sudovima utiču na presude?

Na oglasnoj tabli suda, pored rasporeda suđenja, našla se i ponuda jedne banke zaposlenima da kod njih uzmu kredit. Reč je o Drugom i Trećem osnovnom i Vrhovnom kasacionom sudu, koji su sa tom bankom sklopili ugovor.

Oglas bi možda prošao neprimećeno da nije reč o banci u kojoj je između 2.000 i 3.000 građana zaduženo u švajcarskim francima, a upravo Vrhovni kasacioni sud treba da da mišljenje ima li osnova za raskid ugovora zaduženih i banaka zbog promene kursa od dana zaduženja do danas.

"U najmanju ruku je čudno da sud, sudovi u kojima ima veliki broj predmeta koji se vode protiv te banke, potpisuje ugovor sa dotičnom bankom o povoljnijem kreditiranju sudija. Iz ugla banke to možda i nije čudno, jer su sudije građani sa dobrim primanjima, ali iz ugla korisnika kredita je u najmanju ruku čudno", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja zaduženih u švajcarskim francima "Efektiva".

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević kaže da zaposleni imaju mogućnost da podignu kredit u skraćenom postupku i da su to su kratkoročni krediti na 24 ili 36 meseci.

"Tu nema nikakvog sukoba interesa, i sudija i zaposleni imaju pravo da podignu kredit", navodi Milojević.

Građani mogu da traže izuzeće sudije ukoliko saznaju da se zadužio u dotičnoj banci.

"Sudija ne sme da bude ni na koji način povezan sa predmetom na bilo koji način", kaže Milojević.

Stav Vrhovnog kasacionog suda neophodan je kako bi pomogao sudovima nižeg stepena u odlučivanju. Jer je, na primer, Apelacioni sud u Novom Sadu doneo dve kontradiktorne presude kada je reč o zaduženima u švajcarskim francima. Jednom je ugovor sa bankom raskinut zbog promenjenih okolnosti, drugom odbijen takav zahtev.

"Uz mišljenje Vrhovnog kasacionog suda, više iznenađenja ne bi bilo", kaže Dejan Gavrilović.

NBS je predložila četiri modela konvertovanja kredita u francima. Ipak, dužnici se masovno odlučuju na grupne tužbe, jer im je rata od momenta zaduživanja do danas i tri puta veća.