Podela imovine bivše SFRJ, skupo održavanje

Posle 15 godina od potpisivanja sporazuma o podeli imovine bivše SFRJ, ostavinska rasprava je i dalje aktuelna. Ono što nisu mogle da podele, države bivše članice odlučile su da prodaju. Na međunarodni tender ide nekoliko objekata, dogovoreno je na poslednjem sastanku mešovitog komiteta u Ljubljani. Sledeći sastanak, kako RTS saznaje, zakazan je za april i biće održan u Beogradu.

Najzainteresovanija za podelu imovine bivše SFRJ upravo je Srbija, jer do konačne raspodele i primopredaje ima obavezu da čuva i održava diplomatsko-konzularna predstavništva, a to košta. Od 123 nekretnine, u procesu sukcesije do sada su podeljena 72 objekta, ostao je još 51.

"U ovom trenutku od tog 51 objekta, što po Ankesu B vredi 110 miliona dolara, 43 miliona pripada Srbiji. Takođe smo uspeli da nametnemo potrebu da se raščisti status objekata u Moskvi, Nju Delhiju i Adis Abebi", kaže Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Pet bivših članica SFRJ dogovorile su se da prikupe ponude za diplomatsko-konzularna predstavništa u Bonu, Bernu, Tokiju i Njujorku, uključujući i šestosoban stan na Menhetnu, koji Srbiju košta 15.000 dolara mesečno.

Našoj zemlji od prodaje tih nekretnina pripada 39,5 odsto dobijenog novca, a kada dođe do prodaje, u Ljubljani je dogovoreno da se prvo Srbiji isplati dva miliona i devetsto hiljada dolara, koje je uložila čuvajući rezidenciju u Njujorku od 1992. godine.

"Za tih svih pet objekata plaćamo negde preko 600.000 godišnjih troškova samo na održavanje. Ta odluka o zajedničkoj prodaji je sada stavljena praktično još u Skoplju, a posle sastanka u Ljubljani imamo praktično metodologiju", kaže Odalović.

Stručnjaci kažu da su diplomatske mreže skupe. Napominju i da su mnoge države našle jeftiniji način. Recimo, diplomatske misije više država zakupljuju zajednički prostor i dele troškove.

"Način jeste da se te rezidencijalne briljantne zgrade u kojima su nekada bile ambasade ipak sada zamenjuju poslovnim prostorom, koji je povoljniji za izdržavanje i koji je u mnogim slučajevima funkcionalniji", kaže Vesna Knežević Predić sa Fakulteta političkih nauka.

U praksi su poznati primeri nerezidencijalne diplomatije, kada šef misije iz rezidencije u jednoj državi svoju državu zastupa u više, po pravilu, susednih država.