Kad zamiriše pasulj iz fabričke menze

Pasulj sa kobasicom, kupus, đuveč – bili su nekada deo bogatog menija u fabričkim menzama. U Svrljigu, koji je devedesetih godina imao više radnika nego stanovnika, danas radi samo jedna.

"Svima nama je od velikog značaja to što imamo svakog dana sveže kuvanu hranu i što ne moramo od kuće da donosimo", kaže radnik Goran Jeremić.

"Meni je ovo druga firma, bio sam tamo gde je bila kuhinja, pa je prestala. Velike su muke, to samo čovek koji je to preživeo može da vidi šta znači imati hranu i nemati", kaže Vojkan Kostić.

U ovoj fabrici nekada Niške mašinske industrije, koju je kupio hrvatski investitor, radi 350 ljudi. U menzi se dnevno pripremi oko 370 obroka za zaposlene u tri smene.

"Nije ograničeno da je to jedna porcija na platou, pa ko uzme ne može da se vrati. Hleb uzme ko koliko može da pojede, ako pojede porciju, može da dođe za repete. Jedino je u trećoj smeni u paketu ograničeno za svakog radnika", kaže šef kuhinje u menzi Vlada Miljković.

U jedinoj radničkoj menzi u Svrljigu – glavno jelo, salata i hleb koštaju 130 dinara. Sa ovako niskim cenama fabrika nema zaradu, ali njena menza decenijama opstaje.

"Nije se išlo logikom da se zaradi na tom toplom obroku. Hranu i sirovine nabavljamo, pripremaju ljudi koji su naši radnici, sve je usmereno ka tome da se jedan kvalitetan obrok da radniku da bi mogao dati neki veći doprinos u radu", kaže direktor fabrike "MIN DIV" u Svrljigu Dragan Manojlović.

Iako je od dvadesetak nekadašnjih svrljiških preduzeća ostala samo ova menza, ovde kažu da ne nameravaju da je zatvore. Bonova za ishranu nema, ali uvek ima toplih i sveže pripremljenih obroka.