Knjiga Ivana Ivanjija o kontroverzama Mađarske revolucije

Mađarska revolucija slomljena je 1956. godine rečima Imrea Nađa: "Danas u zoru sovjetske snage su počele napad na Budimpeštu". U Jugoslaviji predstavljana kao pobuna protiv zle sovjetske imperije. Ivan Ivanji je od prvog dana ustanka bio na reporterskom zadatku.

"Tada je svet stajao pred opasnošću velikog rata, velikog sukoba, a ja sam imao sreću kao mlad novinar sa 27 godina da upadnem u tu gužvu i da nešto pišem i saznam", priča Ivanji.

Mladi novinar napravio je reportažu za nedeljnik Mladost. A onda je više od pola veka proveravao podatke o istorijskom događaju koji je bio mnogo složeniji. Jer se istovremeno na drugom kraju sveta odvijala Suecka kriza. Rat oko Egipta.

"Jedini slučaj u istoriji kada su SSSR i SAD u Savetu bezbednosti glasale protiv Velike Britanije i Francuske. Otada je Amerika isterala, ustvari, Engleze da bude velika sila, da ima kolonije. Amerika je preuzela sve što je imala Engleska, ali je tada prepustila Mađarsku i Poljsku koja se bunila SSSR-u", napominje Ivanji.

U novom izdanju knjige "Mađarska revolucija 1956" slika aktere. Od komunista do hortijevaca.

"Žrtva tog događaja je Imre Nađ, koji je bio agent KGB-a, a Kadar je bio u zatvoru kada je Nađ bio predsednik vlade. Posle je Nađ obešen, a Kadar je bio sekretar partije. To je knjiga puna istorijskih kontroverzi", ističe novinar Milan Milošević.

Nama su ovi događaji interesantni zbog uloge Jugoslavije. Tito je na Brionima vodio tajne razgovore sa Hruščovim. Kada je revolucija slomljena, premijer po meri revolucionara Imre Nađ dobio je azil u jugoslovenskoj ambasadi. Dve godine kasnije, ipak je pogubljen.

"Jugoslavija je imala veliki uticaj u toj krizi, uglavnom pozitivan. Oni su pokrenuli revoluciju da bi bili kao Jugoslavija", ističe istoričar Slobodan Marković.

I posle 60 mnogi dokumentigodina o Revoluciji pokrenutoj 23. oktobra i ugušenoj 4. novembra 1956. su tajna. Uključujući i one koje je Imre Nađ tada doneo u jugoslovensku ambasadu.