Usporeno ozakonjenje objekata

Sagovornica RTS-a već deset godina čeka rešenje o legalizaciji dela kuće. U međuvremenu je dobila odobrenje, ali je odustala jer nije imala 700. 000 dinara, koliko je pre nekoliko godina, kako kaže, trebalo da plati. Po novim propisima taksa u njenom slučaju sada iznosi oko 99 odsto manje, zbog čega je ove godine obnovila postupak.

Dokumentacija koja se čuvala u arhivi nadležnog sekretarijata, pregledana je ponovo, a onda, umesto rešenja o ozakonjenju, saopštavaju joj da je njen predmet izgubljen. Ni posle pola godine nije pronađen.

"Nisu odmah rekli da su izgubili nego - verovatno je ovde i verovatno je tamo, javićemo vam i naravno nikada se nisu javili. Onda sam ja svaki dan išla kod njih. Ne mogu da ga pronađu. Jedini način je da se uradi rekonstrukcija, ja postavljem pitanje kada ćemo to da uradimo rekonstrukciju ako sekretar neće da uradi prvi korak, da potpiše službenu belešku o tome da je predmet izgubljen", kaže sagovornica RTS-a.

To je samo jedan od brojnih primera koji pokazuje s kojim peripetijama se suočavaju vlasnici objekata. Iz gradova i opština poručuju republičkoj vlasti da nemaju dovoljno administracije da iznesu taj posao u razumnom roku. Tako, recimo, u Paraćinu u rukama troje zaposlenih je oko 7. 000 zahteva za ozakonjenje i, kako procenjuju, još 8 000 bespravno sagrađenih objekata koje tek treba da popišu.

"Oni ne rade samo poslove ozakonjenja, rade i druge redovne poslove tako da dnevni učinak i dnevni broj rešenja koji se donosi, to je dva, tri do pet rešenja, to je minimalna brojka u odnosu na broj zahteva koji imamo", kaže Radomir Živković, načelnik Odeljenja za urbanizam u Paraćinu.

Za iste probleme čelnici Beograda pokušavaju da nađu rešenje sa ministarkama građevinarstva i državne uprave i lokalne samouprave.

"Pričali smo više puta o tome da bi bilo veoma dobro da lokalne samouprave dobiju veći broj zaposlenih kako bi u nekom roku od šest meseci i godinu dana ti ljudi radili samo na izdavanju rešenja, jer često se dešava da ti zahtevi nisu potpuni i onda to tako stoji, niko tim ljudim pošto nisu došli na red ne kaže da možda treba da donesu još jedan papir i da se ozakone", kaže Goran Vesić, gradski menadžer Beograda.

Ni u resornom ministarstvu nisu zadovoljni tempom kojim lokalni službenici rade na ozakonjenju. Za sada najavljuju samo jedno rešenje.

"Biće određena kvota po svakom zaposlenom, kvota predmeta koji će morati dnevno da budu obrađeni", kaže Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, od oko 770. 000 nasleđenih nerešenih predmeta i onih koji su stigli u protekloj godini, posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju, ukupno je doneto tek oko 23. 000 pozitivnih rešenja.