Komisija razmatrala Stepinčeva dela pre Drugog svetskog rata

Alozije Stepinac je proglašen blaženim, a Rimokatolička crkva je pokrenula i proceduru njegove kanonizacije, čemu se Srska pravoslavna crkva žestoko protivi, jer ga smatra odgovornim za zločine koji su počinjeni nad manjinskim narodima u Hrvatskoj za vreme NDH i Ante Pavelića.

Na predlog pape Franje proces kanonizacije Stepinca je zaustavljan i formirana je mešovita komisija SPC, Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj i Vatikana, koju čine crkveni velikodostojnici i stručnjaci, a njihov zadatak je da na osnovu dokumentacije utvrde kakav je bio Stepinčev odnos prema NDH, Jasenovcu, te da li je osuđivao ustaške zločine.

Viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju u Beogradu, Aleksandar Raković, u izjavi Tanjugu kaže da je tema jučerašnjeg, drugog skupa zajedničke komisije dveju crkava u Zagrebu, bila zapravo Stepinčeva uloga od 1934. do 1941. godine, vremena koje je prethodilo Drugom svetskom ratu.

Raković kaže da nema informaciju o čemu je na tom skupu razgovarano i smatra da bi javnost trebalo da ima više informacija o tim razgovorima.

"Moj stav je da bi javnost trebalo da ima više informacija o tim sastancima predstavnika dveju crkava", rekao je Raković.

On je, kaže, siguran da ti sastanci mešovite komisije neće trajati samo godinu dana, kako je predviđeno, već duže, jer je nemoguće da se bilo kakvo ključno pitanje reši za godinu dana.

Posebno, ističe, kada je reč o tako gorućem pitanju kao što je kanonizacija Stepinca.

"Moja očekivanja su da će se ti susreti produžiti i da neće trajati samo godinu dana", kaže Raković.

"Veoma složeni razgovori"

Predsednik Centara za istraživanje religije, politike i društva u Novom Sadu Nikola Knežević u izjavi Tanjugu je rekao da nema sumnje da su ovo veoma složeni razgovori oko jednog od najvažnijih istorijskih pitanja između Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj.

"Ne očekujem da će biti laki i bio bih veoma oprezan optimista povodom eventualnih zaključaka komisije", naveo je Knežević.

On je podsetio da je planirano da bude ukupno šest susreta mešovite komisije.

"Prvi, koji je bio u julu ove godine, bio je konstitutivnog i orijentacionog karaktera, postavio je okvir, program i metode rada komisije. Juče i u ponedeljak u Zagrebu je razmatrano delovanje Alojzija Stepinca u razdoblju do Drugog svetskog rata, to jest, do 1941. godine, a susret koji je predviđen za februar naredne godine u Novom Sadu, razmatraće odnose Stepinca prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj", naveo je Knežević.

Tokom četvrtog susreta, za koji se ne zna gde i kada će biti održan, biće razmatran odnos Stepinca prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da bi tokom petog bio analaziran odnos komunističke vlasti prema kardinalu Stepincu i period montiranog suđenja.

"Šesti susret predviđen je da ponovo bude u Rimu, gde bi trebalo da se rezimiraju prethodni susreti i donesu odgovarajući zaključci i mišljenja", naveo je Knežević.

Upitan zašto se pravi toliki razmak između dva zasedanja mešovite komisije, Knežević kaže da je to najverovatnije zato da bi se ostavilo dovoljno vremena da obe strane adekvatno pripreme i analiziraju istorijski materijal i argumente iznete na prethodnim sastancima.

"Nema sumnje da su ovo veoma složeni razgovori oko jednog od najvažnijih istorijskih pitanja između Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj. Ne očekujem da će biti laki i bio bih veoma oprezan optimista povodom eventualnih zaključaka", kaže Knežević.

Kakav će biti ishod razgovora? 

S druge strane, pak, očekuje da će mešovita komisija doći do neke vrste minimalnog konsenzusa, te da će krajnji ishod biti pozitivan i samim tim uticati i na poboljšanje odnosa između dve Crkve.

"To će imati nesumnjive implikacije i na eventualnu posetu pape Franje Srbiji koji je najzaslužniji što je do ove vrste dijaloga došlo", naveo je Knežević, koji smatra da će obe strane biti dovoljno fleksibilne i stručne da dovedu da dijalog bude i uspešan.

Knežević misli da je jedan od najvažnijih aspekata tog dijaloga ne samo shvatanje istorijske uloge Stepinca, već i način kako dve, pre svega, sestrinske crkve, posmatraju ne samo Drugi svetski rat, već i poslednji.

Stoga bi, smatra on, u zaključcima neizostavno trebalo da bude povedeno računa i o pitanju selektivnosti prema zločinima i žrtvama, da se ustanovi praksa zajedničkih poseta stratištima srpskog i hrvatskog naroda, a u tom kontekstu, svakako, i bošnjačkog.

"Mislim da je to neophodna praksa koja bi pomogla kako bi se istorijski antagonizmi koji opterećuju odnose naših naroda prevazišli, a crkve bez sumnje, poseduju mirovni kapacitet da to i učine", zaključio je Knežević.