Solorano: Srbija ispunila obaveze prema migrantima

Soloranova je, govoreći na Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF), rekla da su UN zbunjene jer zemlje koje finansiraju svetsku organizaciju traže od nje da zaštiti izbeglice, a sada ne zna šta da radi sa njima kada dolaze na taj kontinent.

Podsetila je da postoji jasna definicija o tome ko je izbeglica, a ko migrant.

Ukazala je da su izbeglice sva lica koja su progonjena i ne mogu da ostanu u svojim društvima jer strahuju za svoj život, a da su migranti oni koji iz ekonomskih razloga odlaze iz svoje zemlje.

Soloranova je podvukla da je interesantno da je talas izbeglica Evropa, u kojoj živi 500 miliona stanovnika, zbog dva miliona ljudi koji su došli, definisala kao krizu.

"Evropa je kontinent koji se zalaže za ljudska prava kada se krše u drugim delovima sveta, a sada su za njih izbeglice postale kriza", kritikovala je koordinatorka i predstvanica UN u Srbiji.

Što se Srbije tiče ona je jedna od retkih zemalja koja registruje ljude koji dolaze i pravi razliku ko su izbeglice, a ko migranti.

Direktorka za migracione politike Transnacionalnog saveta za migracije Elizabet Kolet konstatovala je da je zbog migrantske krize Evropska unija došla na egzistencijalno raskršće.

Koletova ističe da otkako su migranti počeli da dolaze u većem broju u Evropu poslednjih godina, države su dale različite odgovore na pitanje hoće li prihvatiti izbeglice, da li će pokušati da pomognu u rešavanju problema ili će ga prebaciti na ostale zemlje.

Iako je sporazum EU i Turske donekle omogućio da se situacija naizgled smiri, Koletova je dodala da ima mnogo država koje su rekle da nisu deo ovog sistema i da to tera EU da se zapita hoće li da ide napred, da li će šengenski sistem nastaviti da postoji.

"Poverenje javnosti da su države sposobne da se izbore sa migrantskom krizom je na najnižem mogućem nivou", rekla je Koletova naglašavajući da će ona imati dugotrajne efekte, jer neke od država ne žele da budu deo rešenja.

Izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević smatra da je najveći problem što su diskusiju o migrantima u Evropi preuzeli desničari i što su stvorili atmosferu u medijima kakva je danas.

"Nedostatak debate je jedan od najvećih neuspeha zapadne civilizacije", rekao je Petronijević.

Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, Petronijević tvrdi da bi eventualni masovni dolazak migranata mogao u da stvori veliki bezbednosni, politički i ekonomski problem u regionu.

"Sa evropskim partnerima moramo da razgovaramo o potencijalnim posledicama tog scenarija", objasnio je Petronijević.

Saradnica Evropskog programa nemačkog "Maršal" fonda Roza Balfur ukazala je da je konflikt na Bliskom istoku prouzrokovao izbeglički talas, a nemogućnost EU da odgovori na to je napravila krizu, koja je ujedno izazvana pre svega zbog ranijih nerešenih porblema.

Ako se nastavi postojeća situacija, dodala je Balfurova, onda ćemo sigurno imati sasvim drugačiju Evropu, sa većim ovlašćenjima nacionalnih država.

Profesor Sabanči univerziteta u Istanbulu Ahmet Evin smatra da je sporazum Turske i EU na veoma klimavim nogama i da to treba imati u vidu.

Iako se sada sporazum primenjuje, neuspeh bi doveo do narastanja broja izbeglica ka Grčkoj, koja bi bila prinuđena da otvori svoje granice i propušta ih dalje ka balkanskoj ruti što bi moglo stvoriti probleme u regionu, zaključio je Evin.