Samoća – najveći problem penzionera u brdskim krajevima

Obilaze je redovno deca i unuci, svrati i komšinica na kafu, razgovor, ali Olga u Gradnji živi sama. Vreme joj prolazi u kućnim poslovima, opere, spremi hranu, za poljoprivredu već nema snage.

"Komšije dođu malo, posede, prođe dan, sudovi, doručak, ručak, dođu i deca", kaže Olga Novković.

Poljanica je udaljena od Vranja tridesetak kilometara, u 22 sela živi oko 2.000 meštana. Svaki treći stanovnik je penzioner, sa poljoprivrednom, starosnom ili nasleđenom penzijom. Ima i onih bez primanja.

"Oni koji imaju pristojne penzije, i bave se poljoprivrednom proizvodnjom i zdravi su, mogu sebi da zarade. Oni koji imaju niske ili poljoprivredne penzije su u nezavidnoj situaciji" , ističe Velibor Jović iz Organizacije penzionera.

Paket solidarnosti deli Udruženje penzionera najugroženijima, bez primanja i novčanu pomoć za kupovinu lekova. Dom zdravlja u Vlasu radi svakodnevno kao i lekar opšte prakse, dok pedijatar i ginekolog dolaze po rasporedu. Zubara nemaju.

"Najveći problem kod njih taj što nemaju puta da dođu ili što su sami, nema ko da im pruži čašu vode, da im da lekove", kaže laborant u Domu zdravlja Novica Cvetković.

Najteže je ljudima udaljenim od centra oblasti tokom zime kada lokalni putevi i šumske staze postaju neprohodni. U kućama bližim asfaltnom putu, zajedno živi nekoliko generacija, uzajamno se pomažu.

"Porodica mi je fina i uživam sa porodicom, penzija mi je dovoljna, koliko sam zaradio toliko su mi dali", navodi Milan Dimčić.

"Muka mi je kad sam sama, kad zet i ćerka odu na posao, ja plačem što ih nema", žali se Sava Disić.

Nemaju prostora u selu za okupljanje, druženje, sem porodičnih domova. Sastaju se četvrkom na pijaci koja jedino tada radi ili ispred neke od desetak prodavnica prehrambene robe. Zbog migracija i negativne stope prirodnog priraštaja, Poljanica je za dve decenije ostala bez osamdeset odsto stanovništva .