Težak put do usvojenja, godine usvojitelja otežavajući faktor

Slučaj dečaka iz Zrenjanina, koji posle pet godina u hraniteljskoj porodici odlazi na usvojenje u inostranstvo, i borba hraniteljice da ga zadrži, privlači veliku pažnju javnosti ovih dana. Postavlja se pitanje šta je interes deteta?

Priprema hranitelja za odlazak deteta iz porodice, kažu nadležni, počinje i pre nego što ono stigne u porodicu. Zajednički zadatak i hranitelja i savetnika iz Centra za porodični smeštaj i hraniteljstvo jeste da odvajanje bude što bezbolnije, prvenstveno za dete.

"Ja potpuno razumem hranitelje, za njih je to veliki izazov, trenutak kada se pozdravljaju sa detetom, ali to je deo njihovog zadatka. To je deo njihove uloge i od njih se očekuje da budu podrška detetu", ističe psiholog i rukovodilac u Centru za porodični smeštaj i hraniteljstvo Svetlana Milenković.

Dodaje da onog trenutka kada Centar za socijalni rad informiše Centar za porodični smeštaj i hraniteljstvo, odnosno savetnika za hraniteljstvo, i hranitelj zna šta je naredni korak.

Ulogu savetnika, koji bi trebalo da pripremi i hranitelja i dete za odvajanje, u najvećem broju slučajeva preuzima Centar za socijalni rad, jer u Srbiji postoji samo šest Centara za porodični smeštaj i usvojenje. Iz ugla hranitelja, period pripreme deteta za odlazak je kratak.

"Hranitelj ne želi da ostane večno u detetovom životu, samo hoće da prevaziđe taj deo tako da se ne vrati trauma kakvu je imalo u prethodnom životu, jer to kad-tad ispliva i to najčešće u pubertetu. I onda se pitamo odakle ti problemi. Odatle što nismo odradili posao do kraja", smatra Vojka Vujić iz Udruženja hranitelja Beograda sa podružnicama u Šapcu, Valjevu i Loznici.

Ni put do usvojenja nije jednostavan. U Srbiji više od 730 parova čeka da usvoji dete – uglavnom žele bebu, zdravu i njihove nacionalnosti, a takve dece je najmanje.

"Pored razumevanja za potrebe ljudi koji čekaju da se realizuju kao roditelji, mi daleko veći problem imamo sa tim što nam veliki broj dece čeka da dobije usvojiteljsku porodicu. Kada u tome ne možemo da uspemo, jer nemamo za određeno dete odgovarajuću porodicu, što pre treba primeniti i iskoristiti mogućnosti međunarodnog usvojenja", kaže Vesna Tekić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zato su i liste dece za međunarodno usvojenje duge. Najviše ih ode u Švedsku i preko okeana – u Ameriku i u Kanadu. Trenutno, za odlazak u novi dom sprema se oko 250 mališana. Domaćim usvojiteljima, koji ponekad i godinama čekaju na dete sa željenim osobinama, vreme ne ide naruku. Zbog starosne dobi, neki od njih nikada ne postanu roditelji.