Reciklaža u Srbiji, koje su prednosti Zelenog fonda?

Dok se u Nemačkoj reciklira oko 90 odsto otpada, u Srbiji je taj procenat oko 10 procenata. Postrojenja za reciklažu rade sa polovinom kapaciteta jer je problem sakupiti otpad, a sakupljačka mreža je uglavnom u sivoj zoni. U toku je izrada nacionalne platforme za inkluziju sakupljača u sistem sakupljanja otpada u Srbiji, koja predviđa da oni do početka 2018. pređu u legalne okvire. U resornom ministarstvu najavljuju uvođenje Zelenog fonda.

Najviše se reciklira ambalažni otpad – oko 40 odsto, ali ipak najveći deo završi na divljim deponijama, u prirodi, u rekama. Čak 80 odsto sirovina za reciklažnu industriju, stari papir, gvožđe, PVC, boce, akumulatori donose neregistrovani sakupljači sekundarnih sirovina.

"Neformalni sektor, uzimajući stvari iz kontejnera, ambalažni otpad iz kontejnera komunalnih preduzeća, odlazi do tih otkupnih mesta i prodaje. Pančevo i Novi Sad su morali da pomere jedan deo svojih kontejnera za primarnu selekciju jer ih je neformalni sektor ruinirao i uzimao ambalažni otpad", rekla je Violeta Belanović Kokir iz "Sekopaka".

Nacionalna platforma za inkluziju sakupljača predviđa da ih lokalne samouprave tokom 2017. uvedu u legalni sistem poslovanja.

"Apsolutno će biti stimulativni mehanizmi da država do pet godina plaća porez neformalnim sakupljačima da ih uvodi u javni registar kod lokalnih samouprava. To je proces koji će dovesti do novih 30.000 radnih mesta", kaže Siniša Mitrović iz Odbora za životnu sredinu PKS.

Kako najavljuju u resornom ministarstvu, uvođenje Zelenog fonda pomoći će u finansiranju reciklažne industrije.

"Moći ćemo da napravimo subvencije reciklerima. Moći ćemo da garantujemo sufinansiranje projekata na teritoriji Srbije koji će biti finansirani od strane EU. U roku od mesec dana imaćemo zvanično Zeleni fond", kaže Aleksandar Vesić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Posle prošlogodišnjeg pada naplate ekološke takse, u ovoj godini je povećana.

Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da je to pre svega zaslugom mera koje je sprovela Agencija za zaštitu životne sredine, koje se tiču prvo samog procesa izveštavanja u kome kompanije treba da ih izveste.

"Učinili smo jedan sistem efikasnim, lakim za upravljanje, ali smo takođe u formalnopravnom smislu napravili nekoliko koraka unapred, čime smo uvećali broj dostavljenih izveštaja, a samim tim i mogućnost naplate eko-takse", kaže Radović.

Povećava se i količina prerađenog električnog i elektronskog otpada. Prošle godine recikleri su dobili dve milijarde dinara naknade za prerađeni otpad, a ove godine dobiće više od dve i po milijarde dinara.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.