Mali Beograd kod Pariza

Poslednjih godina u Beogradu je sve više turista koji uglavnom razgledaju ruševine od NATO bombardovanja a mogu da vide i oronule fasade vrednih zgrada. Grad je izdvojio nekoliko miliona evra za restauraciju fasada, za početak na zgradama – spomenicima kulture.

Na konkursu za rešenje stambenog naselja "Diznilend" pobedio je projekat poznatih francuskih arhitekata Nade i Marka Brajtmana, inspirisan arhitekturom beogradske Moderne. U svom konkursnom radu naveli su i brojne uzore u zgradama Beograda.

"Stručnjaci kažu da je beogradska moderna osobena, jedinstvena i porede je sa nekom čikaškom, eventualno nekom floridskom, ali kažu da je naša i bolja i autentičnija", kaže arhitekta Branka Bošnjak.

Dodaje da je važno da prepoznamo umetničku vrednost i arhitektonske vredosti koje imamo, kad već drugi ukazuju na to.

U evropskim prestonicama poput Praga, Beča, Pariza koje imaju ogromne prihode od turista koji uglavnom dolaze da vide arhitekturu, postoji obaveza vlasnika zgrada da ih održavaju.

"Koliko god da ulažemo sve će se to višestruko vratiti. Beograd je već sad zanimljiv po svojoj arhitekturi ali će to, ako budemo radili na tome, pretpostavljati jednu od najvećih komparativnih prednosti ovog grada", kaže direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović.

I dok drugi prepoznaju lepotu beogradskih građevina, za Beograđane je bespravna nadogradnja na zgradi koja je spomenik kulture gotovo uobičajena slika, kao i fasade čiji delovi otpadaju i čiji vlasnici nemaju novca za njihovu obnovu. Grad je već izdvojio sredstva za restauraciju nekoliko kulturno-istorijskih celina u centru.

"Imaćemo 30 i nešto fasada do kraja godine koje će se u tom delu grada uraditi, a dogodine će biti još 30. U toku je izmena zakona kojim će se omogućiti da grad ulaže sredstva i u privatne fasade", ističe gradski arhitekta Beograda Milutin Folić.

Potpuna rekonstrukcija neophodna je za oko 3.500 fasada, a među njima je nekoliko stotina spomenika kulture koji čekaju da zablistaju nekadašnjim sjajem.