Seksualno vaspitanje ponovo u školama?

Većina maloletničkih trudnoća neželjena je i neplanirana, ali je nešto što se događa i to 50 puta na 1.000 adolescentkinja. Svaka druga se prekine.

Jedan od razloga je to što ne znaju dovoljno o kontracepciji. Ne znaju ni da nabroje više od dve polno prenosive bolesti, pa nepripremljeni stupaju u seksualne odnose.  

"U početku obično koriste kondom ali ubrzo, za razliku od mladih iz Francuske ili Engleske koji prelaze na neku ozbiljniju kontracepciju jer su svesni rizika, kod nas se vraćaju tradicionalnoj kontracepciji koja nije efikasna i rezultat je najčešće suočavanje s neplaniranom trudnoćom", kaže Katarina Sedlecki iz Republičkog centra za planiranje porodice.

Predmet "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju" u vojvođanskim školama bio je vannastavna aktivnost. Ove godine ga neće biti u školama već će se o predlogu uvođenja tog predmeta u redovnu nastavu odlučivati pošto se ocene svi efekti trogodišnjeg programa.

U Vršcu posećenost učenika tim radionicama bila je preko 80 odsto.

"Najčešća pitanja se odnose na polno prenosive bolesti, a s druge strane tu je psihološki deo koji se odnosi na sazrevanje, uspostavljanje komunikacije. Iako izgledaju samouvereni, oni imaju problem", kaže Dragan Popov iz Školskog centra "Nikola Tesla" u Vršcu.

Kada je reč o školama u drugim delovima Srbije u Ministarstvu prosvete kažu da pre uvođenja predmeta Reproduktivno zdravlje treba voditi računa o tome da li novi sadržaji opterećuju učenike ili zahtevaju dodatno vreme za učenje, kao i na koji način se mogu uvesti.

"Recimo u ab i midl programu imate predmet Sport i zdravlje gde postoje te teme i to je jedan od koncepata koji se radi, pa ne moramo da menjamo sve", kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Stručnjaci kažu da već oko 12 godine treba početi s edukacijom.

Primer Finske pokazuje da je uvođenjem ovog obaveznog predmeta opao broj maloletničkih trudnoća i da su adolescenti kasnije stupali u seksualne odnose.