Stefanović: Svaka zemlja na migrantskoj ruti da preuzme deo tereta

"Migrantska kriza se mora rešavati tamo gde je problem i nastao u zemljama porekla migranata. Srbija čvrsto stoji na stanovištu da svaka zemlja na migrantskoj ruti mora preuzeti svoj deo tereta i odgovornosti. Ovo je jedan od najkompleksnijih problema u novijoj evropskoj istoriji, koji je daleko izvan nacionalnih okvira i zato zahteva sveobuhvatno i dugoročno rešenje, koje ne predviđa samo jednostrano zatvaranje granica. Ova kriza nije prošlost, ona je nažalost budućnost Evrope", rekao je Stefanović.

Posle ministarske konferencije Praškog procesa "Zajedničko rešavanje izazova" koja se održava u Bratislavi, Stefanović je rekao da je "važno odgovoriti na pitanja kako se ophoditi prema ekonomskim migrantima, kako pobediti ilegalne prelaske granice i kako se izboriti sa krijumčarima ljudi", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ministar unutrašnjih poslova je rekao da Srbija na zajedničkom rešenju insistira duži vremenski period, ali da dosad nije dobila jasne smernice i planove, i da nepostojanje jedinstvenog stava samo otežava celokupnu situaciju.

Prema njegovim rečima, migratorna kretanja na zapadnobalkanskoj ruti sada su usporena, ali se može očekivati pojavljivanje alternativnih ruta, što bi moglo dovesti do povećanja broja ilegalnih ulazaka u Srbiju.

Stefanović je upozorio da migrantsku krizu prati povećano krijumčarenja ljudi i da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije posvećuje pažnju na sprečavanju krijumčarenja, između ostalog i zato što se među migrantima mogu naći i potencijalne žrtve trgovine ljudima.

"Policija je u poslednje dve godine na teritoriji Srbije uhapsila više od 2.000 osoba osumnjičenih za krijumčarenje ljudi", rekao je ministar unutrašnjih poslova

Kako se dodaje u saopštenju, Stefanović je kolege u Bratislavi upoznao da je Vlada Srbije pre nekoliko dana usvojila novi Plan reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata u periodu od oktobra 2016. do marta 2017. godine, koji podrazumeva adekvatnu zaštitu migrantske populacije tokom zime, kada su vremenski uslovi daleko nepovoljniji.

"Zahvaljujući novcu iz budžeta, ali i uz pomoć stranih donatora, obezbedili smo smeštajne kapacitete za 6.000 ljudi. Uspostavili smo 13 prihvatnih centara, uz stalne centre za azil, u kojima je migrantima 24 časa dnevno na raspolaganju sva neophodna pomoć - hrana, voda, odeća, obuća, lekovi, kao i medicinska zaštita", rekao je ministar unutrašnjih poslova.

Navodeći da rute nezakonitog prelaska granica mogu biti i rute kojima članovi terorističkih organizacija mogu doći do zemalja Zapadne Evrope, Stefanović je rekao da je nedavna serija terorističkih napada jasno ukazala na neophodnost koordiniranog delovanja i brze razmene informacija.

"Moramo znati ko su ljudi koji su napustili ratišta i koji u migratornom talasu pokušavaju da se domognu Evrope", rekao je ministar unutrašnjih poslova.

Stefanović je naveo da Srbija želi da bude deo rešenja i da solidarno preuzme odgovornost i uloži maksimalne napore.

"Vreme u ovom kontekstu predstavlja ograničavajući faktor. Sa problemima se moramo suočiti hrabro i bez odlaganja, kako bismo izbegli dalje usložnjavanje situacije. Nema ni najmanje sumnje da samo u zajedničkom delovanju svih zemalja, uz jasno i precizno definisane stavove, možemo doći do efikasnog i trajnog rešenja", rekao je ministar unutrašnjih poslova.