Đurović: Moraju se poštovati ljudska prava u migrantskoj politici

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da nije iznenadio ishod samita u Bratislavi imajući u vidu podeljenost država po pitanju migrantske krize.

"Zemlje Višegradskog bloka ne žele da prime nijednu izbeglicu i donose ultimatume koji stvaraju probleme. Srbija je u teškom položaju, jer ona nije zemlja članica i njen glas se na ovom samitu nije čuo", kaže Đurović.

Našu zemlju, ističe, ovaj problem direktno pogađa jer je ona na putu Balkanske rute koja vodi ka Evropi.

Različite zemlje različito gledaju na ovo pitanje, ali u odsustvu zajedničkog stava doći će do mera koje će zemlje same predlagati, što dodatno komplikuje položaj Srbije i stavlja je u tampon zonu i nezgodan položaj, objašnjava Đurović.

Upitan da prokomentariše moguće strože granične kontrole i izmene zakonskih procedura koje se odnose na ovo pitanje, Đurović je rekao da se tu javljaju veliki problemi.

Imajući u vidu da na granici teško možete da postavite održiv sistem prepreka, zbog geografskog prostora ali i tehničkih i ljudskih kapaciteta, kaže Đurović i dodaje da migranti sve te prepreke mogu da zaobiđu uz pomoć krijumčara.

A i za one koji budu uhvaćeni postavlja se pitanje procedura jer Srbija mora da omogući svakome da uđe u zemlju i ima fer azilni postupak. Pored toga, ako ne žele, ona ne može da ih vrati nazad nego mora da sprovede sudske procedure, rekao je Đurović.

Sve to, ističe, zahteva mnogo vremena i uvek postoji opasnost od kršenja ljudskih prava.

"Uz naznaku da je jako problematično, borba sa barijerama dovodi uvek u pitanje zaštitu ovih ljudi. Nažalost, odgovor nije održiv i sa ovim će biti ograničen uspeh u zaustavljanju ljudi", kaže Đurović.

Naglašava da se rešenje ne nazire i da situacija ne zavisi od Srbije. Dodaje da sve odluke moraju biti u skladu sa našim propisima, i da Srbija mora da insistira na tome i ukazuje na svoj težak položaj i traži solidarnost.