Problemi u školi za decu sa invaliditetom

U trećem razredu Anđela dobija školu u kojoj će moći da se kreće bez ičije pomoći. Iako joj je i stara zgrada bila prilagođena, u novoj će imati rampu, lift i svoj toalet.

"A ovako je sve super i sve što mi je potrebno, neka pomoć, drugari su tu da mi pomognu i jedva čekam da pređem u novu školu jer ću imati bolje uslove", kaže Anđela Dimitrijević, učenica Osnovne škole "Vojvoda Stepa" u Beogradu.

Dok većina roditelja bira najbližu školu, Anđelini su tražili pristupačnu mada je udaljena gotovo 20 kilometara od njihove kuće.

"To je problem i veći finansijski izdatak za nas roditelje zato što Anđelu moramo dovesti u školu ujutro, pa se vratimo kući, onda se ponovo vratimo po nju pa vraćamo kući", kaže Svetlana Dimitrijević, Anđelina mama i dodadaje da tako pređu i po 68 kilometara dnevno.  

Svega desetak škola u Srbiji ima sve uslove za decu sa invaliditetom, upozoravaju iz udruženja Feniks.

"Većina roditelja odustaje od školovanja tog deteta pa plaćaju privatne čadove i deca se školuju kod kuće. Ako vaše dete sedi kući gde je tu inklizija, gde je tu druženje, kako će društvo da napreduje ako se ta deca ne prihvate u javnosti", kaže Branko Jokić iz Udruženja osoba sa invaliditetom "Feniks".

Korak ka inkluziji je adaptacija škole, a za nju je zadužena lokalna samouprava. Zbog ograničenih budžeta, u resornom ministarstvu kažu kako ne mogu da zahtevaju da se svuda urade infrastrukturna preuređenja i zato umesto sistemskog imamo pojedinačna rešenja.

"Kada škola zna da će se upisati dete koje ima potrebe da objekat bude pristupačan, to u saradnji sa lokalnom samoupravom urade tokom leta. Ono što je dobro, to je da po novim standardima građevinarstva svi novi objekti i objekti koji se adaptiraju, moraju obavezno da imaju rampu, lift i druge specifičnosti", ističe Gordana Cvetković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Jedino takvi objekti, smatraju stručnjaci, pomoći će deci da osim fizičkih savladaju i psihološke barijere.

"Da oni sa drugarima mogu da razviju neki ravnopravan odnos, a ne da se i sami osećaju da od njih pre svega zavise i da možda i samim drugarima uvek pristup prema njima bude da su fokusirani na njihov nedostatak a ne na ono što im je zajedničko", kaže Milja Krivokuća, psiholog.

Ne zna se kada će sve škole u Srbiji biti dostupne deci sa invaliditetom a Ministarstvo prosvete prikuplja podatke o tome koliko su škole pristupačne arhitektonski, i da li su opremljene zvučnim i svetlosnim signalima za slepu i gluvu decu.