Beogradski dijalozi o migrantima u Srbiji

Ove godine podneto je 4.140 zahteva za readmisiju, izjavio je na Trećim beogradskim dijalozima ministar Aleksandar Vulin, ocenivši da je glavni izazov po tom pitanju jačanje lokalnih samouprava kako bi mogle da zadrže građane da ne odlaze iz zemlje.

Vulin je rekao da se, kad je reč o readmisiji, odnosno dobrovoljnom ili prisilnom povratku u Srbiju osoba koje neosnovano borave na teritoriji neke države, često u prvi plan stavlja nacionalnost i broj ljudi koji se vraćaju u Srbiju, ali da je to pogrešno, budući da je najvažnije pitanje kako Srbija da ojača lokalne samouprave i obezbedi takav život za građane da ne požele da odu iz zemlje.

"Ni brojevi ni nacionalnost nisu najvažniji, važno je zašto ljudi odlaze i šta da uradimo da se to ne dogodi, da se ovde osećaju dobro ili da, kada se vrate, nemaju razlog da ponovo odu", rekao je Vulin.

On je naveo da svako ko ima pašos i državljanstvo Srbije može i treba da se vrati u zemlju, a da će će država učiniti sve što može da im omogući dobar život.

Precizirao je da je od početka godine podnet zahteva za readmisiju, a da je do sada prihvaćeno 3.504 zahteva.

Navodi da je vlada donela akcione planove i organizovala sve institucije koje se bave tim pitanjem, te naglasio da očekuje pomoć međunarodne zajednice po tom pitanju.

Vulin je zahvalio nemačkoj vladi, koja je obezbedila šest miliona evra za ojačavanje lokalne infrastrukure, škola, vrtića, bolnica u siromašnim opštinama, koje imaju najveći broj ljudi koji odlaze u inostranstvo I vraćaju se u Srbiju.

Podsetivši da će država obezbediti smeštaj tim ljudima parče hleba, zdravstvenu zaštitu i pakete građevinskog materijala, ali i podsticaje za zapošljavanje, ministar je primetio da se ljudi iz readmisije retko odlučuju da uzmu te podsticaje.

"Najvažnije je kako ojačati lokalnu zajednicu da primi ljude iz readmisije, da im pmogući da počnu da rade, da se finansiraju na osnovu svog znanja i obrazovanja”, naglasio je Vulin.

On je rekao da postoje i primeri dobre prakse, te da preduzeće iz Nemačke zapošaljava ljude iz readimsiije, koji dolaze iz te zemlje. Naglasio je i da je 80 odsto zahteva za readmisiju upravo iz Nemačke.

Vulin je rekao da Srbija ne moze sama da reši to pitanje, te da je veoma važno da međunarodna zajednica rešava taj problem, kao i problem globalnih migracija.

"Veoma je važno ujednačiti nivo socijalnih davanja u zemljama gde se obično odlazi, jer će u onoj meri u kojoj odlazak jeste ekonomski isplativ, nama biti teže da objasnimo ljudima da ne odlaze", rekao je Vulin.

Dodao je da migranska kriza i nepostojanje jedinstvenog odgovora na nju ne smanjuju broj zahteva za readmisiju, te da će sve teže biti da se objasni zašto je moguće da ekonomski migranti iz Pakistana dobiju mogućnost da ostanu u nekoj zemlji EU, a da to ne mogu oni koji u zapadne zemlje dolaze sa Balkana.

Ditman: Samo jedan od 1.000 zahteva za azil reši se pozitivno

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da je u toj zemlji procenat broja pozitivnih odgovora na zahteve za azil iz Srbije manji od 0,1 odsto, odnosno da jedan od 1.000 podnosilaca azila iz Srbije u Nemačkoj i dobije azil.

Ditman je, govoreći o migrantima iz Srbije i njihovoj reintegraciji, rekao da je važno doći do odgovora na pitanja šta Nemačka i Srbija mogu zajedno da učine kako bi ljudima koji se vraćaju omogućli integraciju, ali još važnije šta uraditi da oni vide perspektivu u Srbiji i da je ne napuštaju.

Navodeći da u Nemačku najčešće odlaze najslabije grupe građana, pre svega Romi, Ditman je rekao da je Nemačka posebno anagžuje na tom problemu, te da je i državni ministar za Evropu Mihael Rot, koji boravi u poseti Srbiji, razgovarao o tome sa nevladinim organizacijama iz Vojvodine.

"Dajemo poseban politički značaj tom pitanju, ali i veliku finansijsku pomoć", rekao je Ditman i precizirao da je Nemačka sa tri miliona evra finansirala različite projekte kako bi se u romskih neformalnim naseljima u Srbiji omoućilo bolje snabdevanje vodom i kako bi se poboljšao život Roma.

A rast se, primetio je, može omogućiti samo ako najslabiji nađu mesto u društvu. On je dodao da je Nemačka u prethodnih nekoliko godina sa više od 1,6 milijardi evra, kroz saradnju sa srpskim partnerima realizovala nekoliko projekata radi obezbeđivanja vodosnabdevanja, grejanja u u romskim naseljima.

"Nemačka će Srbiju blisko podržavati u svim izazovima i naporima, kao partnera, kao što joj pruža podršku na njenom njenom putu ka EU", podvukao je Ditman.

Podsetivši da je prošle godine pokrenut program Nemačko-srpskog foruma, on je rekao da je njegova ideja upravo da se diskutuju pitanja koja se u posebnoj meri odnose na dve zemlje.

"To ne znači samo pitanje migranata iz Srbije, ne samo pitanje otići ili ostati, već i pitanje povratka, kako će oni koji se vraćaju, podnosioci zahteva za azil, kakve probleme imaju kad se vrate i kakve su im šanse za zaposlenje", rekao je Ditman.

Istakao je da se u tom pogledu treba pre svega koncentrisati na regione gde su prihodi niski i poboljšanju infrastrukture u opštinama koje su posebno pogođene izbegličkom krizom, te da po tom pitanju Nemačka i Srbija blisko sarađuju.

Ditman je rekao i da postoji saradnja sa srpskom i nemačkom privrednom komorom, kao i sa privrednicima, za unapređenje strukovnog obrazovanja.

"Tu se angažujemo u ruralnim oblastima, i raduje nas što smo za više od 15.000 učenika ponudili atraktivno okruženje za učenje, kako bi oni videli budućnost u Srbiji", rekao je Ditman.

On je dodao da Nemačka pruža doprinos ostavrenju vladinog prioriteta, a to je podrška preduzetništvum, angažocanjem u jačanju finansijskog sektora, ali i prilikom dodeljivanja kredita malim i srednjih preduzećima, koja su, kako je rekoa, važna jer stvaraju radna mesta.

"Pitanja ostanka ili odlaska su vrlo slojevita i zajedno ćemo morati da pokušamo da pronađe odgovore na njih i siguran sam da će dijalog u ostvetljavaju ovog pitanja oredstavljati dalji korak i da će biti vrlo produktivan", zaključio je Ditman.

Čadež o merama za integraciju povratnika

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže da država mora da razvije sistem ekonomske i socijalne integracije povratnika, u čemu je važan segment otvaranje mogućnosti za njihovo zapošljavanje. 

Čadež je rekao i da država mora da pruži odgovore na izazove integracija državljana koji su vraćeni ili će biti vraćeni u okviru procesa readmisije, te naglasio da će PKS biti aktivan partner u tom procesu.

Navodeći da je oko 65 odsto povratnika u Srbiju čine Romi, Čadež je rekao da je zato važno razviti sistem njihove ekonomske, socijalne i obrazovne integracije kroz izradu obrazovnih karata, ali i kroz programe njihove dokvalifikacije i otvaranje mogućnosti zapošljavanja jer oni moraju biti uključeni u tržište rada.

Smatra takođe da je potrebno sprovesti analizu obrazovnog nivoa, profila i kvalifikacija povratnika, jer su, naveo je, mnogi od njih proveli više godina u Nemačkoj i postoji mogućnost da odmah dođu do radnog mesta.

Potrebno je, kaže Čadež, da poslovna zajednica analizira koje su potrebe za radnom snagom.

"Moramo usmeriti sve potencijale na razvoj instrumenata kako bi se povratnici našli na tržištu rada, kako bismo ih povezali sa poslodavcima, i to je segment rada koji PKS može da preuzme", rekao je Čadež.

Naveo je da PKS po tom pitanju sarađuje sa kolegama u okviru evropske asocijacije privrednih komora, te da su prepoznali niz mera koje je potrebno razvijati za integraciju povratnika. 

Treći Beogradski dijalozi ove godine bave se problemom migracija i održive integracije migranata u Srbiji, a organizuje ih Forum Srbija Nemačka u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, a u sklopu Nemačko-srpske inicijative za održivi razvoj.