Lončar: Do kraja godine posao za još par stotina lekara

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je prvi sastanak između čelnih ljudi Akademije i srpskog zdravstva. Predsednik Akademije, ministar zdravlja i dekan Medicinskog fakulteta, pred novinare su izašli sa prvim predlozima i merama koje bi trebalo da unaprede srpsko zdravstvo.

Prevencija, prevencija i prevencija. To je ključna reč i najvažnija mera na kojoj treba najviše raditi ubuduće. Više časova fizičkog vaspitanja, Učenje o zdravim stilovima života, izbegavanje loših životnih navika i faktora rizika, i edukacija od prvih školskih dana. Da bi se to i postiglo, promene su neophodne u svim nivoima zdravstvenog sistema.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je od 2014. godine, od kada se nalazi na toj funkciji, zaposleno 2.721 zdravstvenih radnika, od kojih 1.184 lekara, i da očekuje da će kraja godine biti zaposleno još par stotina lekara.

"Odobrili smo 3.170 specijalizacija, a trenutno imamo 882 prijave za specijalizacije. Očekujem da se do Nove godine još par stotina lekara zaposli u Srbiji", rekao je Lončar novinarima u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Lončar je danas imao sastanak sa predsednikom SANU Vladimirom Kostićem i dekanom Medincinskog fakulteta u Beogradu Nebojšom Lalićem na kom je razgovarano o strategiji zdravstva u Srbiji do 2020. godine.

Ministar je naglasio da će "zapošljavanje novih lekara biti sprovedeno na najtransparentniji način" i da će se svi zapošljavati na konkursu, što, kako kaže, do sada nije bio slučaj.

"Želimo da prioritet imaju mladi, oni sa ozboljnim prosekom i sa velikom željom da rade", poručio je Lončar.

Ministar je najavio poboljšanje uslova u svim zdravstvenim ustanovama u 2017. godini, rešavanje gerijatrijske problematike i zdravstvenu edukaciju mladih naraštaja.

"Složili smo se da se u 2017. godini završi sa poboljšanjem uslova u svim zdravstvenim ustanovama kako bi imale elementarne i dobre uslove za funkcionisanje", rekao je Lončar novinarima u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde je razgovarao sa predsednikom SANU Vladimirom Kostićem i dekanom Medicinskog fakulteta u Beogradu Nebojšom Lalićem o strategiji zdravstva u Srbiji do 2020. godine.

Sa sagovornicima se, kako kaže, saglasio i da je neophodno rešiti problem sa gerijatrijskim pacijentima i mladima.

"Želimo da nađemo načine da uđemo u škole i da se radi edukacija dece. Došli smo u situaciju da je svest naših građana takva da se u dovoljnom broju ne odazivaju na preventivne i skrining preglede, što je osnova da bi bili zdravi i da se na vreme otkrije bolest ili problem koji može da bude stoprocentno rešen", poručio je Lončar.

Na sastanku se, između ostalog, razgovaralo i o dostupnosti lekova, o čemu, smatra on, apsolutno treba da odlučuje struka, uz sagledavanje prave situacije bez marketinga.

Lončar je istakao da je neophodna i izmena Zakona o osiguranju, koji će, kako kaže, vrlo brzo biti u proceduri, i Ministarstvo će insistirati na tome da akreditacije budu obavezne za sve zdravstvene ustanove.

Predsednik SANU Vladimir Kostić naglašava da prioriteti moraju da budu i - promena načina finansiranja u zdravstvu, da se zna i broj i kvalitet usluga, da zdravstevne ustanove moraju da budu akreditovane, i da stručni tim precizira šta je Srbiji neophodno od opreme, pa da se tek onda krene u nabavku.

Obećava da će srpska akademija pomagati u popravljanju stanja u srpskom zdravstvu.

"U ovom trenutku postoji energija da, tako umreženi, svako sa svoje strane da doprinos. Akademija je stvarno spremna da da neki doprinos, ne bude pasivni posmatrač, kritičar, a vi pratite, pa me prozovite ako nismo ništa uradili", rekao je Kostić.

Kostić je rekao da moramo biti svesni da spadamo među starije populacije i da je suočavanje sa gerijatrijskom problematikom nešto što pod hitno traži strateško opredeljenje.

"SANU, koja ima medicinsko odeljenje u kojem rade praktično sve aktivne kolege iz osnovnih i glavnih akademskih centara, ne želi da bude nekakav fikus u bašti srpskog zdravstva, nego da jednostavno pokušamo da ono što znamo inkorporiramo u napore za prevazilaženje problema", naveo je Kostić.

Akademija je, prema njegovim rečima, prošle godine u dogovoru sa vlastima i Ministarstvom zdravlja, pokrenula jednu seriju simpozijuma koji će se održavati barem dva puta godišnje.

Dekan Medincinskog fakulteta u Beogradu Nebojša Lalić ocenio je da je stvorena povoljna atmosfera za to da se konkretizuju napori iz prethodnih godina u delu koji se odnosi na prevenciju bolesti, i to svih onih bolesti koje, kako kaže, predstavljaju opasnost ne samo za pojedinca, sredinu, već i za čitavu zemlju.

"Potrebno je da bar dobijemo ličnu kartu zdravlja, odnosno bolesti svakog čoveka, da bismo videli kako da organizujemo zdravstvenu zaštitu", poručio je Lalić.

Prema njegovom mišljenju, država to ne može sama "zbog čega je važno da celo društvo i svi koji mogu da pomognu, shvate koliko je to važno".

Jedan od velikih zadataka države je definisanje, otkrivanje i kreiranje centara koji su na određenom nivou kvaliteta, što se, kako kaže, postiže sistemom akreditacije koji kod nas postoji, ali koji treba razvijati.

"Potrebno je prepoznati centre u koje će društvo dalje ulagati kako bi bili na nivou usluge koja se pruža u svetu", zaključio je Lalić.

Posle prvog sastanka u ovom sastavu, definisane mere najpre idu na papir, a sa papira čim pre u delo, obećavaju učesnici.

Plan i program trebalo bi da bude definisan do 2020. godine.

broj komentara 0 pošalji komentar