Slučaj Perišić, najveća srpska špijunska afera

Hapšenje Momčila Perišića bio je politički skandal međunarodnih razmera. Penzionisani general Perišić je tada bio potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Savezne republike Jugoslavije, a od 1993. do 1998. godine bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Vojna služba bezbednosti uhapsila je Perišića 14. marta 2002. godine u motelu na Ibarskoj magistrali, zbog sumnje da je odavao poverljive informacije službeniku američke ambasade Džonu Nejboru, koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.

Perišić je uhapšen u trenutku kada je, kako su tada objavili mediji, Nejboru predavao strogo poverljive dokumente, koji, navodno, govore o učešću pripadnika Vojske Jugoslavije u ratnim operacijama u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj.

Dokumenti su navodno bili originalni i nosili su oznaku vojne tajne.

Pojedini mediji su objavili i da je u trenutku hapšenja od Nejbora uzimao kovertu.

Perišić je u motel "Šarić" stigao oko 20 časova, u trenerci, sa mobilnim telefonom, malim telefonskim imenikom i olovkom u rukama, pišu mediji (Večernje novosti).

Pošto su, kako se navodi, pripadnici vojne policije u civilu ušli u restoran sa zadnje strane, opkolili su osumnjičene, prislonili ih uza zid i stavili lisice na ruke.

Ubrzo je stiglo naređenje da se osumnjičeni odvedu, a automobili vojne službe bezbednosti čekali su kod motela. Zaposlenima u motelu je rečeno da o događaju ne govore ništa.

Perišić je kod sebe, u momentu hapšenja, osim telefona "nokia 8210", baterije za mobilni, korisničke kartice 063 i naliv pera Vlade Srbije broj 4, imao telefonski imenik bele boje, novčanicu od 1.000 i dve novčanice od po 200 dinara, ručni sat marke "seiko" i adresar, kožni, crne boje, zavedeno je u zapisniku.

Nekadašnje vojno pravosuđe pokrenulo je u martu 2002. godine postupak za špijunažu protiv Perišića, ali se on tada pozvao na poslanički imunitet.

Postupak je ponovo aktiviran 2004. ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal 2005. gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. godine oslobađajućom presudom.

Proces za špijunažu je ponovo aktiviran pre dve godine, a početak suđenja, koje je trebalo da počne 5. jula, odloženo je za 11. oktobar.

Osim Perišića, u tom slučaju optuženi su Miodrag Sekulić i Vladan Vlajković.

Momčilo Perišić je rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca.

Na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine bio je komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa. Komandovao je i operacijama na području Mostara.

Za komandanta Treće armije postavljen je početkom 1993. godine, a avgusta te godine je postao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Krajem 1996. godine Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i međunarodnog prava.

Načelnik Generalštaba bio je do 24. novembra 1998, kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio.

Perišić je 1999. bio jedan od osnivača stranke Pokret za demokratsku Srbiju i njegov lider, a za poslanika Veća republika Skupštine SRJ, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije izabran je na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000. U trenutku hapšenja bio je i predsednik parlamentarnog Odbora za bezbednost.