Kad lekarski pregled iziskuje sankcije

Lekari kažu da bez pušenja, alkohola, uz manju telesnu težinu, a više vremena u fizičkim aktivnostima, šanse da obolimo smanjujemo gotovo za trećinu. Ukoliko odlazimo na redovne preglede, bolest ima još manje šanse.

"U zemljama koje imaju mnogo više obolelih od raka dojke, zahvaljujući skriningu, 80 odsto žena nema metastaze u pazušnoj jami, tako da je procenat izlečenja neuporedivo veći", objašnjava prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju.

Zbog toga je pre tri i po godine počelo uvođenje organizovanih skrining pregleda za rak debelog creva, dojke i grlića materice.

"Sve što smo do sada otkrili je u ranom stadijumu. Mi smo imali stotine pacijenata sa polipom koji smo odstranili, stotine pacijenata smo imali sa ranim karcinomom", kaže prof. dr Zoran Krivokapić iz Prve hirurške klinike KCS.

"Program se sprovodi na teritorijama onih opština, uz učešće domova zdravlja i bolnica u određenim delovima aktivnosti skrininga, gde su pokazatelji obolevanja i umiranja bili najviši, ali i gde su zdravstvene ustanove bile spremne zbog kapaciteta da omoguće pregled zdravom stanovništvu", rekla je šefica Kancelarije za skrining raka, prim. dr Verica Jovanović.

Iskustvo pokazuje da treba unaprediti način pozivanja građana na pregled i zakazivanje. Ali da bi skrining mogao da se sprovodi, neophodni su i testovi. Onih koji ukazuju na rak debelog creva trenutno nema dovoljno. Intenzivno se radi i na obuci kadrova.

"U toku je pre svega obuka za citoskrinere koji će u budućnosti raditi najverovatnije u centralizovanim laboratorijama, koje su jako bitne da ubrzaju dobijanje nalaza kako žene ne bi čekale. Ministarstvo zdravlja finansira ovaj program", naglašava Verica Jovanović.

Doktor Zoran Krivokapić očekuje da će Ministarstvo obezbediti testove.

"Mi smo tražili da bude centralizovana nabavka svih testova, da se kolonoskopija organizuje u centrima gde se sada ne radi", ističe prof. dr Krivokapić.

Nešto je do sistema, ali je nešto i do nas. U Kancelariji za skrining kažu da se na pregled dojke odazove svaka treća žena, na pregled grlića svaka druga, a svaki drugi građanin se odazove na skrining raka debelog creva.

Da li ćemo postati odgovorniji ako se usvoji Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji predviđa sankcije za one koji ne budu dolazili na preglede?

"Ne prisiliti, već da se ljudi obavežu da će doći na pregled. Pregled ne sprečava pojavu bolesti, ali omogućava ranu dijagnostiku i izlečenje", objašnjava doktor Radan Džodić.

Skrining grlića materice radi se jednom u tri godine, a dojke i debelog creva jednom u dve godine.

Pozive dobija populacija od 25. do 74. godine, u zavisnosti od vrste pregleda.