Kako zaustaviti odliv mozgova

U nedavnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je bila na prvom mestu u svetu po odlasku stručnjaka na rad u druge zemlje. Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić upozorava da će Srbija, ako se ništa ne promeni, imati deficit visokoobrazovanih u narednih 10 do 15 godina.

Među onima koji se najbrže odlučuju da odu upravo su ljudi koji su najviše vremena uložili u svoje obrazovanje. Zapadna Evropa nije El Dorado, ali jeste mesto gde lekari mogu lakše do dobro plaćenog posla. Đorđa Krstića svega dva ispita dele od belog mantila.

Krstić ističe da bi najradije ostao u zemlji, što zbog porodice što zbog društva. "Ako ne nađem posao u Srbiji, moraću da tražim u inostranstvu, jer sam dosta uložio u sebe i želeo bih da se ostvarim u svojoj profesiji", kaže ovaj student medicine.

Uz masi onih koji odlaze ima i onih koji idu drugim smerom. Mina Spasić je odlučila da ono što je naučila na Kembridžu primeni u IT sektoru, ali u Srbiji. Posla u toj grani ima, pa je ta Kruševljanka postala deo "Majkrosoftovog" tima za Srbiju.

Spasićeva napominje da joj je bilo najvažnije da u Srbiji ima mogućnost dobrog posla, posebno u IT sektoru, koji cveta. "Nisam želela da se vraćam u nepoznato već da radim za kompaniju koja plasira poslove širom sveta i da tako dotičem živote miliona ljudi, a radim kod kuće u Srbiji", dodaje Spasićeva.

Veći broj fakulteta i studijskih programa u odnosu na 2001. godina ne znači više visokoobrazovanih koji mogu da prate potrebe tržišta rada, ocenjuje predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. U Ministarstvu prosvete saglasni su da je potrebna reforma visokog obrazovanja i novi zakon koji će uticati na upisnu politiku i kvalitet.

Pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov kaže da se povećanjem kvaliteta može privući više studenata iz zemlje i regiona, kao i boljom upisnom politikom koja će gađati trenutne potrebe.

Srbija nije jedina koja se bori sa odlaskom najobrazovanijih. Istraživanja u regionu pokazuju da oko trećine mladih u Sloveniji i Hrvatskoj i polovina ili više od polovine u Bosni i Hercegovini želi da napusti zemlju. Budućnost vide uglavnom u Nemačkoj, u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Austriji ili Italiji.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.