Đurović: Hitno rešiti problem dece migranata

To je nov problem sa kojima se Srbija suočava u migrantskoj krizi koji treba urgentno rešavati, rekao je Đurović na konferenciji za novinare.

Među decom, prema njegovim rečima, najviše je tinejdžera od 15 do 18 godina koji su zbunjeni, traumirani i razočarani i potrebno im je obezbediti odgovarajuću stalnu psihosocijalnu podršku i jači kontakt sa socijalnim službama. Među decom migrantima, trenutno ima i njih 70 bez pratnje.

"Ljudi dolaze, nema odliva, ali mi ne smemo da izgubimo kontrolu nad situacijom", kaže Đurović.

Prema njegovim rečima, oko 20 dece migranata svakog dana pokušava da dobije potvrdu za azil, ali ih nadležni upućuju na prihvatne centre u Tutinu ili Sjenici i oni, budući da su u blizini Subotice i nameravaju da nastave putovanje iz Srbije, ostaju na ulicama i izloženi su krijumčarenju i raznim vrstama eksploatacije.

Najveći broj dece migranata ne traži azil, rekao je Đurović i naveo da je problem nedostatak ozbiljnog rada i posebne brige za decu migrante koji odluče da dođu u prihvatne centre.

Đurović je naveo da je rešavanje problema dece migranata sada prioritet i da postoje napori države, ali i propusti, ističući da je za njih bitno da budu u postupku dobijanja azila jer im to omogućava zdravstvenu zaštitu i uključivanje u obrazovni sistem.

U prvih šest meseci ove godine, kako je naveo Đurović, kroz Srbiju je prošlo više od 150.000 migranata, do 1. jula njih 4.551 tražilo je azil, među kojima i 1.714 dece, dok je dece bez pratnje bilo 98 u azilnoj proceduri.

Đurović je naveo i da se maloletnici do 15 godina smeštaju u zavod za smeštaj omladine, a stariji maloletnici u centre za azil.

Prema njegovim rečima, trenutno je u Srbiji oko 2.000 migranata u centrima za azil, dok je oko 2.000 u parkovima, u blizini gradova i granice sa Mađarskom, a od ukupnog broja migranata u Srbiji njih od 300 do 500 spava u parku kod autobuske stanice u Beogradu.

Psiholog Jasna Stojanović rekla je da su među decom migrantima posebno ranjivi dečaci od 15 do 17 godina, a najviše ih je iz Avganistana, Pakistana i Afrike.