Svetski dan borbe protiv hepatitisa

Lekari podsećaju da hepatitisi B i C ne mogu da se dobiju rukovanjem, niti ako radite ili se družite sa obolelom osobom. Oba virusa se prenose zaraženom krvlju, odnosno, ako upotrebljavate korišćene igle i špriceve, imate nezaštićen seksualni odnos, tokom porođaja sa majke na dete... 

Rizik donose i tetoviranje, pirsing, stomatološke ili hirurške intervencije nesterilisanim instrumentima, tretmani kod pedikira i manikira, kao i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe inficirane virusom hepatitisa B i C.

I ove godine, Svetski dan borbe protiv hepatitisa Srbija dočekuje sa istim problemima.

"Nemamo nacionalnu strategiju, nemamo sistem preventive, nemamo sistem skriniga, odnosno ciljanog testiranja, a onda se postavlja i pitanje kada budemo jednog dana i imali tu Nacionalnu strategiju, koliko će nam vremena trebati da je uvedemo u praksu, dakle apsolutno smo na čekanju i pacijenti umiru od bolesti za koju postoji lek", ističe Ivana Dragojević iz Udruženja za borbu protiv hepatitisa "Hronos".

Prema njenim rečima, svaki pacijent koji danas dođe do ciroze ili kancera, znači da je sistem zakazao.

"Poslednjih 15 godina u Srbiji je moguća samo dvojna terapija zasnovana na interferonu što nažalost više nije standard u svetu, veliki broj pacijenata koji je lečen tom terapijom, nije odgovrio na tu terapijsku opciju, to su pacijenti kojima su neophodni novi lekovi, oni nažalost nisu stavljeni na listu...", objašnjava prof. dr Jasmina Simonović Babović sa Infektivne klinike KCS.

U Udruženju pacijenata tvrde da je mnogo onih koji nose virus a da to ne znaju i da jednom izlečeni pacijent mora stalno da se kontroliše. Najmanje opasan, hepatitis A, prenosi se prljavim rukama, pa je najvažnija prevetivna mera higijena, mada postoji i vakcina.

Vakcinisanje protiv hepatitisa B, koji je stotinu puta zarazniji od virusa HIV-a, obavezan je deo programa imunizacije, dok za hepatitis C ne postoji vakcina.