Dunav, reka kojom plove i roba i turisti

Četiri evropske prestonice izlaze na Dunav. Nisu sve jednako turistički zanimljive - ali je broj turista koji ih poseti, ono što se u ekonomiji računa.

Tako u slovačku prestonicu koja ima manje od pola miliona stanovnika, Dunavom godišnje stigne 150 hiljada ljudi.

Slovačka je evropska članica koja je najudaljenija od mora, ali je maksimalno iskoristila ovu svoju evropsku prečicu, najpre za prevoz putnika između dve najbliže evropske prestonice, Beča i Bratislave, ali i kao trgovački put između Severnog i Crnog mora preko kanala Rajna- Majna - Dunav.

Iako je Bratislava značajna putnička i transportna luka na evropskoj mapi, Slovaci nisu zadovoljni. Od kada su razvili putnu infrastrukturu, rečni teretni saobraćaj je u padu, ali nije zanemarljiv.

"Podržavamo vodeni transport kroz različite programe gde smo rasporedili 114 miliona evra za razvoj prevoza putnika i za teretni saobraćaj na vodi", kaže Pavol Bzan iz Ministarstva saobraćaja i infrastrukture Slovačke.

Gledano nizvodno, Mađari su shvatili da turisti vole Dunav. Imaju 100 kilometara plovnog puta i 400.000 turista godišnje. Srbija ima šest puta više plovnog puta Dunava, i gotovo četiri puta manje gostiju koji dođu sa reke. Ipak, sve ih je više.

"Postoji projekat koji je u toku koji iznosi 12 miliona evra, a odnosi se na čišćenje dela Dunava od Beograda do Bačke palanke. Čudno je da nije do sada bila potreba i prijave preduzetnika da otvore pumpe na vodi, sad su u postupku dva predmeta, biće dve nove pumpe koje će zadovoljiti standarde i uslove, u narednom periodu rešićemo i princip snabdevanja brodova gorivom sa brodova", kaže Leposava Sojić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Kada se Dunav očisti, a brodovi napune gorivom, nastaju problemi sa pristaništima. Na postojeća tri, Beograd, Novi Sad i Donji Milanovac, planira se izgradnja više od 10. Milion evra dato je prošle godine za šest opština da obezbede obalu za brodove i turiste.