Novi saziv, nova šansa za Aleksin zakon

Nacrt "Aleksinog zakona" prvi i poslednji put bio je pred poslanicima na sednici Odbora za prava deteta pre pet meseci. Inicijativa je prihvaćena, a nadležnim ministarstvima upućeni zahtevi da se izjasne o predloženim merama. Sa prvim danima formiranja Vlade, u Odboru očekuju da se na stolu nađu i mišljenja koja nedostaju.

Milena Bićanin iz Odbora za prava deteta rekla je da Odbor za prava deteta i svi ostali odbori koji su uključeni u ovo pitanje će dati svoj apsolutni doprinos, jer prosto više nemamo kud.

"Čini mi se da smo nažalost preko velikih tragedija izvukli debele poruke, da stvari moraju da se reše, i da ta pitanje rešavanja takvih problema prosto nikada ne budu na bilo kakvom dnevnom redu već dnevno aktuelno, među svim i političarima i organizacijama u civilnom sektoru", kaže Baćanin.

Proteklih godina su u Skupštini usvajani Tamarin, Marijin i Tijanin zakon - sva tri u vezi sa slučajevima u kojima su živote izgubile mlade osobe, a sami ti slučajevi izazvali su burne reakcije javnosti.

"Jednim zakonom koji jasnije predviđa i određuje odgovornosti to neće biti na pojedinom slučaju, pojedinom članu porodice ili bliskoj osobi nego će biti sistemski rešeno da se dosledno mora sprovoditi, ali to pre svega ima karakter prevencije", kaže psihijatar Oliver Vidojević.

Oni koji su inicirali Aleksin zakon i skretali pažnju javnosti okupljanima nadaju se skorijem rešenju.

"Rešenje je tu, na političarima je samo da usvoje, to je zakon koji je praktično uputstvo za upotrebu, šta mogu prosvetni radnici da urade i službe koje se bave decom šta mogu da urade ukoliko se pojavi vršnjako nasilje, čekamo da se to što pre usvoji, zato što je to veliki problem", rekao je Vladimir Jovanović iz Udruženja "Dva minuta tišine".

Kao društvo smo, kažu, nakon mnogo opomena i te kako sazreli da dobijemo zakon.

"Ostaje mi veliko pitanje da li ćemo kao društvo biti sposobni i da li ćemo morati da prihvatimo da će se takav zakon morati promenjivati jer uvek će biti da je zakon nepravedan, da nešto nije u redu, pa nije valjalo ljudi ni pre toga, nešto se mora uraditi, ali svaka promena treba da krene od nas samih", smatra profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Dragana Ćorić.

Promena zakonskog okvira može da bude dobro rešenje, zaključuju stručnjaci. Ipak, upozoravaju, da bez promene vrednosnih modela i ponašanja, sam zakon, ne može mnogo da pomogne.