Prve krivične prijave protiv stanodavaca zbog utaje prihoda

U sandučićima bi uskoro trebalo da se nađe flajer na kom piše "Neprijavljivanje prihoda je poreski prekršaj. Podnesi prijavu", kao obaveštenje da ukoliko se izdaje stan, to treba prijaviti poreznicima. Bez najave, oni su krupne vlasnike kvadrata već kontrolisali pa su i rezultati takvi.

"Poreska policija je podnela krivične prijave protiv pet lica, za koja se osnovano sumnja da su izvršili krivično delo poreske utaje, tako što su izbegli da prijave porez na izdavanje nepokretnosti. U ukupan iznos izbegnutog poreza je 14,7 miliona dinara. U ovom slučaju reč je o izdavanju stanova", ukazuje Ivan Ivanović iz Poreske policije PU.

Procenjuje se da svega jedan odsto stanodavaca plaća propisanih 20 odsto poreza na prihode od stanarine.

"Većina stanodavaca to ne radi iz više razloga: ionako već plaćaju pun iznos poreza na imovinu, pa imamo osećaj da smo dvostruko oporezovani, drugi razlog je što nije zakonski regulisano i da li plaćamo porez i onda kada ne ostvarimo nikakvu dobit, tj. kada ne naplatimo stanarinu", objašnjava predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvjetićanin.

S druge strane, podstanari jedva čekaju da ugovori i u praksi postanu obavezni, svega 10 odsto njih ima na taj način rešen status, ostali su u sivoj zoni i zbog toga ne ostvaruju mnoga prava.

"Ažuriranje adrese stanovanja pred policijom, zatim zapošljavanje tj. prijava na evidenciju Zavoda, ne može da upiše dete u predškolsku ustanovu, sutradan u školu", napominje Mirko Mirković, advokat Udruženja podstanara "Velegrad".

Stanodavci priznaju da će svoj poreski teret pokušati da prebace na povećanje kirije, podstanari izlaz vide u iznajmljivanju jeftinijih stanova, dok poznavaoci tržišta smatraju da ceh za porez neće pasti na podstanare.

"Mislim da će najveći deo tog tereta platiti upravo oni koji izdaju stanove, a to je i pravedno, imajući u vidu da je to sasvim slučajno zbog postojeće ekonomske situacije, zbog pada cene zakupa", ukazuje ekonomski analitičar Goran Nikolić.

Prema podacima iz popisa, u Srbiji se izdaje 122.500 stanova, dok u 137.000, prema tvrdnjama vlasnika, žive njihovi rođaci. To je jedini podatak koji se iz popisa, saglasni su i poreznici i stručnjaci, može koristiti.

"Podaci iz popisa mogu se koristiti kao agregirani isključivo, dakle ne može se koristiti podatak iz popisa za određenu stambenu jedinicu, to nije zakonski", naglašava Nikolić.

Kriterijumi za svaki porez su pravednost i izdašnost. Procenjuje se da bi potpunom naplatom tog poreza, država godišnje prihodovala 50 miliona evra.