Žene izbeglice žrtve nasilja na putu ka EU

U prihvatnom centru Krnjača, žene koje same putuju spavaju u posebnoj prostoriji, ali ima i onih u čije ime pregovaraju muževi, rođaci, muškarci. Od takvog odnosa pobegla je i jedna Iranka. Tokom puta, nije joj bilo svejedno.

"Loše sam se osećala na granici Makedonije i Srbije, tu je jedno malo selo, tamo žive loši ljudi. U Makedoniji, krijumčari su me zvali da uđem u auto i krenem s njima ka Srbiji. Tokom tri dana ljudi koji su krenuli s njima nisu imali hrane, vode", kaže žena izbegla iz Iraka.

Predstavnici nevladinih organizacija naglašavaju da su Makedonija i Turska tranzitne oblasti u kojima ima najviše zlostavljanja i nasilja. U sigurnim kućama Nevladine organizacije "Atina" trenutno su 32 žene i devojčice, žrtve rodno zasnovanog nasilja, međutim, policija nije podnela nijednu krivičnu prijavu za te slučajeve

"Mi govorimo o pokretu kroz mnogo zemalja, i u tim kampovima i u tim mestima dešava se nasilje. Upoznale smo ženu koja je putovala s devojčicom od 16 godina i stalno je bila u strahu da će njenu ćerku neko seksualno napastvovati, a spavala je u šatorima s muškarcima", kaže direktorka NVO "Atina" Marijana Savić.

Osnovni problemi na putu kroz Evropu, a na koje se ukazuje u izveštajima, jesu nedoslednost u pristupu tom problemu, nesenzibilisanost onih koji se susreću sa žrtvama, nedostatak odvojenog prostora za žene koje same putuju, nedovoljno informacija.

"Žene sa decom ili same žene imaju zasebne paviljone, zasebne toalete, pružamo informacije kome da se obrate ako do toga dođe. U Komeserijatu su dobili instrukcije da upute žene kako da se zaštite i da lekarske preglede obavljaju isključivo žene", ističe portparol Komeserijata za izbeglice Ivan Mišković.

Koliko je tačno žrtava nasilja ne zna se, jer izbeglice takve slučajeve ili ne prijavljuju ili to čine tek pošto stignu na svoje odredište. Takvu situaciju često koriste krijumčari. Mešoviti timovi vojske i policije koji bi uskoro trebalo da se formiraju imaće zadatak i da sprečavaju rad krijumčara. Policija je u protekle dve godine uhapsila 1.500 osoba optuženih za to krivično delo. 

"Ono što je naša nadležnost jeste da se oštrije izborimo sa švercerima ljudi, krijumčarima. Tražili smo od sudova da se procesi koliko je god moguće ubrzaju. Kada nekoga ko to radi svakodnevno privedete, a on dobije prvu presudu za godinu, dve ili tri, to neće destimulativno delovati na ostale da se bave time", napominje ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Prema podacima nevladinih organizacija, žene i deca izbeglice trenutno čine skoro 60 odsto tranzitne populacije u Evropi, što je promena u odnosu na 2015, kada su većinu činili muškarci.