Šta je presudno pri kupovini stana?

U Beograd svake godine doseli se skoro 20.000 novih stanovnika, što odgovara gradu veličine Loznice. Ponuda stanova je velika, kako novoizgrađenih, tako i onih u starijim zgradama. Pri kupovini stana ili kuće najvažnije je pitanje - koliko će nas nekretnina koštati?

Ako se odlučite za stan u centru prestonice moraćete da izdvojite u proseku 2.000 evra po kvadratnom metru i to za novogradnju. U širem centru Beograda kvadrat je 1.500 evra, a ako želite da imate mir i volite više periferiju, onda cena kvadrata košta od 600 do 800 evra. Šta je presudno za kupovinu stana?

"Cena kvadrata u Beogradu prvenstveno zavisi od lokacije na kojoj se nepokretnost nalazi kao i od kvaliteta same izgradnje, ono što je negde najvažnije je sigurnost koju investitor treba da ponudi samom kupcu. Prvenstveno se tu misli na sve obaveze koje investitor ima prema državi koje mora da izmiri a naravno i pravna sigurnost jer je to najčešće opredeljujući faktor mnogo bitniji čak i od same cene", objanjšnjava Biljana Vuković.

I dalje se najviše stanova kupuje uz pomoć stambenog kredita, a kamate su prepolovljene u odnosu na pre 7-8 godina. Tako recimo, 2008. pre početka krize kamata na kredite u evrima bila je i do sedam odsto, a sada je u proseku 3,5 odsto jer je u međuvremenu osnovna kamata - euribor sa pet odsto pala na nula.

Na primeru kredita od 50. 000 evra, sa učešćem od 20 odsto i rokom otplate 30 godina, po efektivnoj kamatnoj stopi od 3,5 odsto, rata je 180 evra.

"Činjenica je da je povećana tražnja za stambenim kreditiranjem, imamo rast volumena iz godine u godinu a kamatne stope nikad nisu bile niže", navodi Zorana Aleksić iz Erste banke.

Iz Komercijalne banke navode da se klijenti najčešće opredeljuju na rok otplate na 25 godina.

"To je neka srednjoročnost za koju se klijenti opredeljuju. Mislim da je kombinacija povoljna cena kredita i povoljne cene nekretnina u stvari rezultat neke bolje zainteresovanosti", ističe Jelena Ivanović.

Da bi sjedne strane građani imali u ponudi više stanova, a da bi se s druge razvijalo građevinarstvo, koje obuhvata čak 40 privrednih grana, prema rečima stručnjaka, mora se sistemski rešavati problemi.

"Mi znamo da je vrlo teško dobiti dozvolu zato što je nerešeno pitanje imovine zemljišta kod nas vrlo često investiori odlaze sa dobrih lokacija zato što ne mogu da reše imovinu zemljišta i time je kapital njihov zarobljen", navodi Viktor Kobjerski iz Privredne komora Srbije.

Do 2008. u Beogradu se gradilo i 7.000 novih nekretina godišnje, usled krize i smanjene potražnje, pala je i stanogradnja da bi u poslednje dve godine opet postala stabilna i vratila se na isti nivo sa ravnotežom na tržištu, kako u pogledu ponude, tako i u pogledu potražnje.