Matične ćelije za spas

Sve je više oboljenja koja mogu da se leče matičnim ćelijama, one predstavljaju budućnost moderne medicine. Primena matičnih ćelija često je jedina nada za obolele od najtežih bolesti.

U telu odrasle osobe najveća koncentracija matičnih ćelija nalazi se u koštanoj srži i u krvi. Međutim, vremenom, ćelije iz našeg tela gube vitalnost i stare zajedno sa nama.

Zbog toga su matične ćelije iz krvi pupčanika najefikasnije za lečenje, jer su najvitalnije. Ta činjenica predstavlja revolucionarno otkriće 21 veka.

Genetičar Miodrag Stojković je naveo primer da se jedna ćelija kože može vratiti u prvobitno stanje, u stanje matične ćelije, koja pruža nove mogućnosti u stvaranju terapije "sašivena" po meri pacijenta.

Stojković je rekao da ne postoji rizik od imunoloških reakcija, odbacivanje transplanta, i istakao da je to reprogramiranje biološkog sata, odnosno dobijanje matičnih ćelija iz svakog pacijenta.

Interesantno je i da su u krvi pupčanika pronađene matične ćelije slične embrionalnim, sa sposobnošću da se razviju u dvadesetak različitih vrsta tkiva.

Otpadak u toku porođaja postao je, prema rečima grčkog genetičara Apostolasa Psihogiosa sa Klinike Majo iz Sjedinjenih Država, izvor za razvoj nove grane u medicini.

Psihogios je rekao da postoji puno napora u svetu da se ostvari cilj korišćenja matičnih ćelija za moguću samoterapiju.

Formiranje Nacionalne banke matičnih ćelija 

Genetičar je dodao da je primena matičnih ćelija već ima dokazanu ulogu kod regeneracije tkiva prilikom infarkta miokarda, a da se rade istraživanja na polju njihove uloge kod dijabetesa, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, u stvaranju nove kosti i zamenu obolele, kao i oftalmologiji, gde je već potvrđeno pozitivno dejstvo kod suvog oka.

Istraživanja su potvrdila da je čuvanje matičnih ćelija potpuno opravdano, posebno za ljude koji u porodici imaju oboljenja koja mogu da se leče tom biološkom terapijom.

Za sada, do formiranja Nacionalne banke matičnih ćelija, građani Srbije plaćaju tu uslugu blizu 2.000 evra u privatnim bankama u inostranstvu gde se čuvaju najmanje 20 godina.

Mirjana Rističević iz Beograda je rekla da ne postoji konkretan razlog zašto se odlučila na čuvanje matičnih ćelija, i naglašava da je to neka vrsta sigurnosti za njeno troje dece.

Najveća banka za čuvanje matičnih ćelija u Evropi je Krio Sejv u Belgiji, u kojoj se, iz 37 zemalja, čuva više od 80.000 uzoraka matičnih ćelija iz pupčanika.

Procenjuje se da je u svetu do kraja prošle godine tom genetskom terapijom tretirano blizu 15.000 pacijenata.