Izbeglička kriza iscrpljuje državne budžete

Izbeglice se u Srbiji ne mogu videti duže od nekoliko dana. Njihov cilj su udaljenije i ekonomski razvijenije zemlje, a to nije slučajno.

"Naši kapaciteti su ograničeni, kad kažem naši, mislim na sve zemlje regiona. S druge strane, ekonomski smo ograničeni zbog visoke stope nezaposlenosti i niskog rasta BDP-a", kaže Jelena Minović sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

Iako smo izbeglicama samo prolazna stanica, budžet zemalja regiona ih je osetio - u ovoj godini 0,10 odsto srpskog BDP-a potrošeno je na izbeglice, a hrvatskog 0,11 odsto. To je znatno manje od Švedske koja je potrošila najviše jedan procenat BDP-a, ali se, zbog ogromne razlike u standardu, manjak u budžetu u ovom delu Evrope više oseća.

Procenti bi višestruko rasli kada bi se ovde duže zadržavali ili ostajali.

"Kada se izbeglice kraće zadržavaju onda oni više troše, a države manje troše. Međutim, ukoliko bi došlo do dužeg zadržavanja ili ostanka nekog dela izbegličke populacije, u tom slučaju je primećeno smanjenje njihove lične potrošnje, dok dolazi do povećanja budžetskih troškova, odnosno izdataka države u kojoj se nalaze", objašnjava Jelena Minović.

Zakoni u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji su izuzetno povoljni za izbeglice.

"Zakon tim licima garantuje pravo na rad, na besplatno obrazovanje, na besplatno zdravstvo - sva prava koja imaju rezidenti", dodaje Minović.

Duži boravak većeg broja izbeglica Srbija ekonomski ne bi mogla da izdrži bez pomoći spolja. Srećom po Srbiju to je jasno i izbeglicama, pa za sada takvu nameru i ne pokazuju.