Šoder: Broj izbeglica opao, ali potrebe veće

"Juče, na granici sa Mađarskom, imali smo više od 200 dece izbeglica sa svojim roditeljima", rekao je Šoder Tanjugu, uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica i istakao da su mnogi među njima Sirijci, Avganistanci, Iračani, odnosno da dolaze iz zemalja u kojima postoje sukobi i progoni.

Kada su restriktivne mere sukcesivno postavljene i sprovođene na evropskim granicama bilo je oko 2.000 ljudi koji su ostali u Srbiji, kaže Šoder i ističe da su ti ljudi našli načina, uglavnom neregularno, jer nema dovoljno legalnih, da nastave svoj put, i tako je njihov broj sa 2.000 pao na 900, ovde u Srbiji.

"Polako se sada brojevi opet penju, jer, u ovom trenutku, kad ubrojimo sve one koje je Vlada smestila u prihvatne centre, prema grubim procenama u ovom momentu na teritoriji Srbije ih ima 1.800. To je broj kojim se može upravljati, ali problem je u tome što ne postoje pravni putevi kretanja na raspolaganju, potrebe za zaštitom i za pomoći su veće, zato što su sada ljudi podložni zloupotrebama krijumčara, kriminalaca", navodi Šoder.

Naglašava da je izbeglicama, kada dođu u Preševo, potrebna medicinska zaštita i druge usluge, tako da smatra da iako su brojke pale, potrebe su možda veće, jer su i dalje 40 odsto izbeglica deca.

Šoder smatra da je pozicija izbeglica neprimerena 21. veku, da smo ih svi prošle godine videli kroz sve zemlje na njihovom putu kako hodaju danima, nedeljama, u blatu, po snegu.

"To je nešto što ne bi trebalo da se dešava u Evropi 21. veka. Moraju da postoje pravni, zakonski načini, da izbeglice nađu zaštitu, preseljenje, da se spoje porodice. I zato je potrebno je da imate međunarodni, evropski sistem koji funkcioniše", naglasio je Šoder.

"Proterivanje izbeglica zabranjuje međunarodno pravo"

Zabrinut je zbog restriktivnih praksi na granicama i jednostranih odluka nekih država, koje ne dozvoljavaju izbeglicama da dobiju zaštitu i ističe da proterivanje izbeglica, njihovo uklanjanje sa teritorije, nije dozvoljeno po međunarodnom pravu.

"Mi ćemo nastaviti da apelujemo na sve zemlje članice da odustanu od takvih indidvidualnih praksi, do prihvatanja jedne sveobuhvatne mere za rešavanje situacije, kojom će se obezbediti da izbeglice imaju pristup azilu i da ne pate nepotrebno dok traže zaštitu i pomoć", naglasio je Šoder.

Prema njegovim rečima, UNHCR promoviše međunarodni sistem koji funkcioniše, gde i izbeglice nađu efikasnu zaštitu i i nijedna država ne biva preopterećena, već postoji međunarodna solidarnost, dakle - raspodela tereta.

To ponekad nedostaje, naglašava Šoder, kao što je moglo da se vidi poslednjih 12 meseci u Evropi, gde je postojao nedostatak solidarnosti, gde je bilo unilateralnih mera, nije korišćeno evropsko međunarodno pravo, već su korišćene mere koje nisu zasnovane u međunarodnom pravu, što direktno utiče na izbeglice.

Situacija sa prihvatom izbeglica se ne može generalizovati, kaže Šoder i navodi da postoje bogate zemlje, koje hoće da preuzmu odgovornost, ali ističe potrebu veće solidarnosti i jedinstvenosti u pristupu, da bogate zemlje vide i koristi koje izbeglice donose sa sobom u svoja društva.

"Bogate zemlje imaju stariju populaciju, a izbeglice imaju mnogo veština i energije koju donose sa sobom, ali, da, mislim da je nažalost istina da je većina izbeglica udomljena u manje bogatim zemljama i to je činjenica. Mi, naravno, uvek promovišemo ideju da bogate zemlje ozbiljno preuzmu i implementiraju svoje odgovornosti i da pomognu zaštiti izbeglica", rekao je Šoder.

Prema njegovom mišljenju, Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. i dalje je važna i tako će ostati, definiše okvir koji je univerzalan za ceo svet, koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata, i u njoj su ukorenjene fundamentalne evropske vrednosti.

"Nema razloga da mislimo da Konvencija više ne važi samo zbog toga što je neki ljudi drugačije ili slabije razumeju", istakao je Šoder.

Osvrćući se na 40. godišnjicu od otvaranja Kancelarije UNHCR u Beogradu, rekao je da je postojala izvanredna saradnja sve to dugo vreme, da se mnogo stvari dogodilo, ali da su u UNHCR-u ponosni onim što su pomogli Srbiji da ostvari, što su pomogli da pruži pomoć stotinama hiljada izbeglica iz Bosne i Hrvatske, koji su dobili i našli novi dom ovde u Srbiji, isto tako i velikom broju interno raseljenih lica sa Kosova.

"Sada ponovo, u ovoj izbegličkoj krizi, znamo da se Srbija ophodila prema tim izbeglicama na human način i na mnoge načine ponašala se znatno bolje nego mnoge druge zemlje, uključujući neke evropske", zaključio je Šoder.