Francuski univerziteti otvaraju vrata srpskim studentima

Od jeseni će još pedesetak studenta iz Srbije biti deo velike porodice od 290.000 mladih iz čitavog sveta koji se školuju u Francuskoj, zemlji koja je po broju stranih akademaca treća u svetu, posle SAD i Velike Britanije. Mladi se za studije u Francuskoj odlučuju, pre svega, zbog istraživačkog rada i dobre prakse.

"Godinu dana je trajao moj master program. Prvi deo su bili ispiti, zatim sam nastavila šestomesečnu praksu pri francuskom Istraživačkom centru za poljoprivredu, praksa je bila deo moje master teze", objašnjava Veliborka Josipović.

Diplomci škola za inženjere ili menadžment nalaze u 95 odsto slučajeva posao za manje od šest meseci, a 50 odsto njih potpiše ugovor o radu pre kraja studija.

"Nastavljam ekonomiju u Bordou, smer kvantitativne finansije. Prvenstveno zbog jezika koji pričam dovoljno dobro i mogućnosti da se integrišem u francuski obrazovni sistem, druga stvar je francuska otvorenost prema stranim studentima", navodi Todor Mohan, student Univerziteta u Bordou.

Nevena Slović, studentkinja Fakulteta za prirodne nauke u Strazburu, ističe da je filozofija života u Francuskoj veoma dopala.

Francuska u proseku izdvaja 11.740 evra po studentu godišnje, kako bi svima garantovala pristup obrazovanju na državnim fakultetima.

"Mi izdvajamo gotovo sedam odsto bruto domaćeg proizvoda za troškove obrazovanja. I strani studeti imaju gotovo iste mogućnosti kao i Francuzi. S obzirom na to da vlada na neki način subvencioniše studiranje, to predstavlja jednu vrstu indirektne stipendije, a troškovi samog upisa su veoma niski", ističe Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji.

Među prvih stotinu univerziteta na Šangajskoj listi četiri su iz Francuske. Šansa za upis nekog od njih, mladima se pruža ponovo u novembru, kada se otvara novi konkurs.