Voćari u Grockoj, kako do veće zarade

Tri hiljade registrovanih poljoprivrednika, mahom voćara, bere plodove sa sedam i po hiljada hektara gročanskog zemljišta.

Državni su prvaci u količini proizvedene trešnje, kajsije i breskve, treći po proizvodnji jabuke. Međutim, ove cifre su za četvrtinu manje nego pre 30 godina, kada su imali pekmezaru i poljoprivredni kombinat.

Danas, da bi postigli bolje rezultate, mnogi voćari u Grockoj se specijalizuju za određenu proizvodnju.

"Moje mišljenje je da ja najbolje prođem sa nektarinom – imam lepu cenu, dugo je berem. Trešnja hoće da puca na kiši, kruška ima druge neke probleme a sa breskvom najlakša je tehnologija proizvodnje", kaže Živoslav Karaklajić, voćar iz Brestovika.

Dragiša Radosavljević je iz svog 10 hektara velikog voćnjaka izvadio sva stabla osim trešnje i na njihovo mesto posadio moderne zasade tog voća.

"Mikroklima koja je ovde izuzetna, imamo i taj efekat staklene bašte, od Dunava koji reflektuje te sunčeve zrake. Drugo, imamo zemljište, strukturu zemljišta i PH zemljišta koja izuzetno pogoduje proizvodnji trešnje i to takozvanom suvom voćarenju jer ovde niko ne navodnjava tršenju, što je veliki promašaj", kaže Dragiša Radosavljević, voćar iz Grocke.

U opštini Grocka kažu da će poljoprivreda biti prva tačka na njihovom spisku prioriteta.

Dragoljub Simonović, predsednik opštine, kaže da prvo moraju da formiraju savet za poljoprivrede jer opština Grocka trenutno nema nijednu instituciju koja se bavi poljoprivredom,

"Drugo je izgradnja atarskih puteva – mi smo već uradili 25 kilometara zadnjih šest, sedam meseci. Treće je naći investitora za podizanje fabrike za preradu voća i četvrto – uvođenje sistema za navodnjavanje kap po kap", kaže Simonović.

Smatraju i da je navodnjavanje od životne važnosti za Gročane i da bi se to rešilo da je u njihovoj nadležnosti, umesto u rukama preduzeća "Beograd vode".

U PKS-u kažu da o navodnjavanju treba da brinu i sami poljoprivrednici.

"Ja ću samo da podsetim da se svega oko tri odsto površina navodnjava i da naša država, iako je mali agrarni budžet, kroz mere ruralnog razvoja daje podsticaje za navodnjavanje, da li je to kopanje bunara ili kap po kap ili bilo koja druga vrsta navodnjavanja", kaže Nenad Budimović, iz Privredne komore Srbije.

U Grockoj posluju četiri velika otkupna centra za voće.

Svaki pokušava da sa poljoprivrednicima izgradi kooperantski odnos po ugledu na nekadašnje zadruge kako bi strani kupac dobio robu najboljeg kvaliteta, a poljoprivrednik izbegao nakupce.