Ramazan na izbegličkom putu

"Molimo se bogu da se ovo što pre završi", poručuju migranti. Za to se ovi Sirijci mole već četiri godine, koliko žive u kampu u Libanu. Tu su pobegli od rata. Neki drugi, mesec u kojem je počela objava Kurana čekaju na pola puta do odredišta.

"Ovo je prvi ramazan u Grčkoj. Teško je, jer sam daleko od porodice", ističe jedan od migranata.

Ovog meseca, vernici se uzdržavaju od hrane i pića, od izlaska sunca do njegovog zalaska. Pravila, međutim, nisu stroga za decu, stare, bolesne, trudnice, one koji se bave teškim fizičkim poslom, ali i za one koji putuju.

Mnogima je Srbija, u koju dnevno uđe oko 200 ljudi, usputna stanica. Većina je islamske veroispovesti. Na put dug 4.000 kilometara krenula je i Parvin iz Avganistana. Želi da ode u Finsku.  

"Dok putujete, ne morate da postite, a ja zaista nisam u stanju da postim. Molim se da stignem tamo kuda sam pošla, da živim slobodna i nadam se da ću stići tamo zdrava sa svojim detetom", objašnjava Parvin.

Iako na putu, u teškim uslovima, neki se ne odriču posta.

"Imamo jednu porodicu koja je stigla iz Makedonije. Tokom celog putovanja bili su bez vode i hrane i potpuno su iscrpljeni. Mi im spremamo pakete, koje im dajemo i koje oni jedu posle zalaska sunca", navodi Abdul. 

Da im olakšaju, trude se u novom Miksalištu. Dnevno kroz njega prođe i do 800 migranata. Zadržavaju se duže, jer je prolazak preko granice otežan.

"Neki deo spava u Krnjači, ostali se snalaze. Velika većina dolazi u Miksalište za prvu pomoć – hranu, odeću, obuću, medicinske usluge, prostor za bebe. Radimo na tome da obezbedimo prostor za tuševe", kaže Ivan Lalić iz Miksališta.

Ramazanski post traje do 5. jula do kada će verovatno većina ovih ljudi napustiti Srbiju, jer im je cilj zapadna Evropa. Prošle i ove godine kroz našu zemlju prošlo je više od 700.000 migranata.